Livada u vašem dvorištu

Ljubitelji prirode sve češće u svojim baštama umesto hibridnih biljaka krupnih cvetova sade poljsko cveće, pokušavajući na taj način da unesu dah netaknute prirode u sopstveni vrt. Međutim, pravljenje ovakve bašte zahteva više pažnje nego što to izgleda na prvi pogled. Nije dovoljno samo presaditi u vrt biljke koje ste pronašli šetajući poljem ili šumom ili posejati sakupljeno seme poljskog cveća, a onda očekivati da priroda sve „uradi sama”. Potrebno je mnogo planiranja i istraživanja kako bi ovakav vrt izgledao skladno.

Neke biljke razmnožavaju se brzo i postoji opasnost da preplave vašu baštu, pa ih treba redovno šišati ili čupati, kako bi se njihov rast ograničio na željenu meru. Drugima je potrebno obezbediti specifične uslove kakvi postoje u njihovom prirodnom staništu, bilo de je to kamenjar, livada ili šumarak. Pri pravljenju ovakvog vrta greške prave i početnici i iskusni baštovani. Uspeh će postići samo oni koji su spremni da uče od prirode.

Početak je najteži. Najbolje je izabrati zemljište čija je površina izložena suncu, dok je samo deo u lakoj hladovini. Najbolje je početi od zemljišta koje je dobro pripremljeno i očišćeno od biljaka koje su na njemu rasle. Možete ih počupati ručno ili, ako je reč o većoj površini, nisko pokositi kosilicom, dobro zaliti i prekriti providnom plastičnom folijom. Posle šest do osam nedelja sunce će sasušiti većinu biljaka, dok ćete preostale lako počupati. Zemljište izriljajte, iz njega odstranite korenje biljaka, a zatim ga usitnite. Tek tada je sve spremno za setvu i sadnju.

Seme većine poljskog cveća je sitno. Da biste ga lakše posejali, pomešajte ga sa peskom, a onda posejte, na isti način kako se seje trava. Posle desetak dana izdanci će izbiti iz zemlje, a prve cvetove možete očekivati posle pet do šest nedelja.

Ne možemo vas savetovati koje biljke da posadite na svojoj „livadi”. Izaberite one koje vam se najviše dopadaju, ali ne zaboravite da će najbolje uspevati one koje možete pronaći u svojoj okolini.

Kad zablista u punom sjaju, bašta ne zahteva mnogo brige. Povremeno treba počupati korov, zalivanje je neophodno jedino u vreme suše, a najvažniji deo posla jeste jesenja kosidba. Kada jednogodišnje cveće precveta a višegodišnje biljke uđu u fazu mirovanja, baštu treba pokositi kako bi se sprečilo izrastanje drvenastih višegodišnjih biljaka koje bi mogle da „uguše” ostale biljke u vrtu.

Da bi vrt izgledao što prirodnije, nemojte u njemu saditi samo cveće. Posadite i nekoliko busenova dekorativnih trava i neko drvo, kako biste šumskim biljkama obezbedili hladovinu. Ako želite da privučete leptire, u baštu zasadite neven, suncokret, maslačak, mak, astre i bele rade. Ukoliko u ovakav vrt dodate i brdašce od kamenja, gomilu naslaganih debala ili jezerce, vaša bašta postaće utočište vodozemaca, ptica i insekata koji će pomoći prirodno oprašivanje biljaka i oživeti ovo carstvo cveća i trava.

D. D.