Don Žuan vozi vespu

Zavodnik, spretan i okretan. Razbarušen, svoj, u otporu prema društvu koje zahteva red. Gde je Don Žuan danas i šta ga određuje, bile su neke od tema okruglog stola održanog prošlog četvrtka u španskom Institutu za kulturu „Servantes”, koji je bio zamišljen kao kulturološko sagledavanje jednog od najpoznatijih mitova u savremenoj Evropi.

– Mitsku figuru Don Žuana određuje istovremena veza Erosa i Tanatosa. On, dakle, troši ali vrlo brzo i odbacuje objekat svoje želje. Savremeni, pak, mit o ovom poznatom zavodniku preobražava se u specifičan fenomen 21. veka, oličen u časopisu „Plejboj” Hjua Hefnera, koji anticipira dominantnu kulturološku promenu životnog stila. Tako je Don Žuan danas preobražen u plejboja koga oblikuje medijska kultura, odnosno u junaka koga više ne određuje intimni, lični prostor već scena i izloženost pogledima drugih. Plejboj umesto da menja žene, za ideal ima „solerski” život i devizu „budi sam, živi sam i investiraj u sebe”, istakla je na skupu Zorica Tomić, doktor filozofije i kulturolog, nastavljajući:

– I, dok se onaj stari Don Žuan u ljubavnim pohodima trudio da iole prikrije svoju osvajačku ličnost, moderni plejboj nastoji da pokaže kako je ima. Ako je Don Žuan uživao u svom zavođenju, plejboj uživa u odsustvu uživanja koje priređuje samom sebi. U odnosu sa okolinom, Drugi postaje privid jer plejboj bira odbacivanje vezivanja.

Kako je istaknuto, upravo ono što nepremostivo razdvaja slavnog prethodnika od današnjeg zavodnika jeste demokratičan pristup Don Žuana koji voli sve žene bez razlike. Za razliku od njega, plejboj ima ozbiljan problem da izabere. U isto vreme tragičan i komičan, Don Žuan tako prerasta mitskog junaka i postaje savremena paradigma nelagodnosti u komunikaciji – kaže Zorica Tomić od koje saznajemo i koji auto plejboj vozi...

– Plejboj demistifikuje prostor komune i on ne vozi karavan gde bi bilo mesta za taštu, porodicu ili psa. On je usredsređen sam na sebe i gradom vozi vespu. 

Drugi učesnik u razgovoru, španski profesor Luis Migel Fernandez osvrnuo se na prisustvo mita o Don Žuanu u evropskoj kulturi još od 17. veka, koji je u umetničkim delima interpretiran više od 3000 puta. Fernandez je kroz primere podsećao da su ovog zavodnika neki autori osuđivali kao prestupnika i slobodnjaka koji ne poštuje društvene norme, a drugi u svojim delima pokušavali da ga ožene, smire, i vežu za porodični dom.

– Filozof Hoze Ortega i Gaset podelio je muški rod, sa malim izuzecima, na tri grupe: muškarce koji veruju da su tip Don Žuana, druge koji misle da su to nekada bili, i one koji su to mogli da budu ali nisu želeli – rekao je Fernandez, zastupajući tezu da je u umetničkim delima Don Žuan sve više prisutan kroz samoparodiju.

Opservacije na ovu temu izneo je i pesnik Huan Antonio Marin. On primećuje da je ovaj mitski junak odvažan jer nikada ne odbacuje avanturu, ali mu se još uvek ne može pripisati hrabrost zato što je čovek koji stalno beži. S druge strane, kaže Marin, dok beži, on i dalje zna ono što mi ne znamo… Don Žuan čuva tajnu zavođenja i ne haje da li će se njegovim primerom, kao opomenom, kod ljudi usađivati svest o vernosti ili, pak, oni podsticati na senzualnost.

Marin je bio džentlmen i nije propustio da pomene i nežniji pol.

– Može li žena da bude Don Žuanka? Uzmimo za primer Karmen, ona zavodi muškarce, od njih traži ljubav, pa ih potom napušta. Karmen, dakle, bira i voli ali ne ismeva! Drugim rečima, Don Žuanu je važna količina, za Karmen je bitan kvalitet. Dotle može da dođe ženski Don Žuan...

-----------------------------------------------------------

Don Đovani, Don Žuan, Don Huan - rečju srcelomac

Don Đovani na italijanskom, Don Žuan na francuskom, Don Huan na španskom, kako god ga nazvali tek posredi je čuveni mitski junak, hrabar i odvažan zavodnik koji je zbog svojih šarmerskih sposobnosti ušao i u legendu. Ne samo da zavodi, Don Žuan je spreman i da otima devojke, birajući uglavnom one iz otmenijih kuća sa čijim očevima potom dolazi u žestoke sukobe. Bilo da im je obećavao brak ili samo neko vreme bio ljubavnik, ovaj probirljivi zavodnik za sobom je ostavljao slomljena ženska srca, armiju prevarenih muževa i pregršt neispunjenih obećanja.

Lik Don Žuana prvi put se pojavio u delu Tirsa de Moline „Seviljski zavodnik i kameni gost" iz 1630. godine, ali u pozorištu je i pre toga bilo sličnih likova, razmetljivaca i zavodnika. Nastao kao arhetipski lik u španskoj književnosti, ubrzo je postao sinonim za hrabrog i odvažnog zavodnika koji ne poštuje ni ljudske ni božje zakone. Veliki kompozitori poput Mocarta, Gluka i Riharda Štrausa odali su mu počast svojim delima, a samo u poslednje vreme mit o ovom zavodniku inspirisao je i nekoliko naših umetnika. Molijerovog „Don Žuana" 2006. u leskovačkom pozorištu režirao je Jug Radivojević. „Don Žuan se vraća iz rata" Edena fon Horvata na scenu pozorišta iz Sremske Mitrovice postavio je Vladimir Lazić. „Don Žuana u Sohou" Patrika Marbera na sceni Ateljea 212 gledamo u rediteljskom čitanju Alise Stojanović, a Mocartovu operu „Don Đovani", koja je na sceni SNP-a upravo imala premijeru, režirao je Paul Flider.