Ruke u testu devetogodišnjeg Novaka

Niš – Stoji pored velikog pekarskog stola u prostoriji nedaleko od furune iz koje izbija skoro neizdrživa toplota. Graške znoja prekrile su mu čelo, ali ne prekida posao – uzima jednu od jufkica testa od mnogih naređanih pored zida na stolu, vešto je razvlači rukama na sve četiri strane, a onda prstima zahvata mast iz činije i utrljava je u koru. Tako premazanu podiže obema rukama do visine svojih očiju i dva puta veoma brzo sa njom pravi „osmicu” da bi nakon toga počeo je da vrti kroz vazduh... Od kore, koja pre nego što je uzeta sa stola nije bila šira u prečniku od tridesetak centimetara, iznad njegove glave nastaje veliki i skoro providni klobuk poput oblaka širine oko metar i po. Još nekoliko puta u istom ritmu mali pekar uspeva da okrene vitlajući je kroz vazduh i da potom polako i znalački jedan od krajeva koji drži u ruci spusti na sto i nekoliko puta preklopi onim što drži u drugoj ruci – tanku kao papir razvijenu koru... Tu na radnoj površini usledilo je filovanje sirom, pa još jedan preklop, ponovo ubacivanje sira na sredinu kore i na kraju prekrivanje završnim slojem i prebacivanje u pripremljenu tepsiju i ubacivanje u usijanu pećku.

Napravljen je burek koji počinje da se peče.

Sve ovo napred navedeno možda je uobičajeno, ništa čudno i posebno zanimljivo, da ovde, nije reč o malom majstoru – pekaru, koji je pre nekoliko meseci napunio tek devet godina. O mališanu zaljubljeniku u pekarski zanat, o dečaku koji je, već ušao u sve tajne koje ovaj posao sobom nosi i koji je uspeo da sruši granice. Jer, nema dileme – od njega mlađeg buregdžije, majstora za kifle, pitice, đevreke i ostale đakonije od testa nema.

Zove se Novak Stevanović i učenik je osnovne škole u Malošištu, selu u doljevačkoj opštini na desnoj obali Južne Morave i pored auto-puta, na samo pet kilometara od centra Niša. Novak dosta samouvereno priča da se već sada opredelio „za najlepši posao na svetu”. Odrastao je u porodici koja deceniju i po ima i vodi svoju privatnu pekaru u centru sela i svaki slobodan trenutak već nekoliko poslednjih godina provodi uz iskusne majstore od kojih je naučio da razvlači testo za burek i pite, ali i da pravi razna peciva.

– Svakoga dana idem u školu. Po povratku najpre uradim domaće zadatke i potom silazim u pekaru gde provodim po nekoliko sati. Ovo kod nas u porodici ide s kolena na koleno, a počeo još moj pradeda pre mnogo godina. Ovde u pekari sam od svoje pete godine i nemam nameru da odustanem, usavršiću se jer je pekara za mene životno opredeljenje – priča ozbiljan mališan čije su ruke masne do lakata i prsti stalno u pokretu.

Dodaje Novak da dobro zna da svima koji su pre njega radili u pekarskoj radnji nije bilo uvek lako i da upravo zbog toga želi da sačuva stvoreno, a ne da urušava stečeno marljivim radom generacija pre njega. Obližnji mlin, odakle dolazi kvalitetno brašno, priča, otvorio je njegov pradeda još 1951. godine. Pekara je danas modernizovana, ali, stari i tradicionalni specijaliteti uvek se traže. Sve recepte za pripremu đakonija od testa zna napamet, a ljubav prema ovom zanatu kod njega se rodila kako bi nastavio porodičnu tradiciju.

Porodica Stevanović više od jednog veka vodi i održava jedan od najvećih mlinova u okolini Niša. Firma „Mlin Stevanović” osim pekare u Malošištu snabdeva veliko tržište kvalitetnim brašnom i nebrojeno mnogo pekarskih radnji i svojih maloprodajnih objekata u Nišu i okolnim mestima.

– Najviše volim da kombinujem burek sa sirom ili mesom, tražim i isprobavam nove načine za najbolji ukus. Stariji majstori u pekari mi pomažu, savetuju me, ali i kritikuju. Najzadovoljniji sam kad dođu komšije i mušterije i pitaju šta sam ja toga dana napravio. Jesam još mali, ali ne krijem da sanjam da postanem najpoznatiji buregdžija, koji će imati svoju veliku radnju. Naravno, škola mi je još u prvom planu – ispričao nam je Novak Stevanović.

Pohađa treći razred OŠ „Radoje Domanović” u Malošištu i odličan je učenik, sa svim peticama. Za njega i za majstorije dečakovih malih i zlatnih ruku saznalo se kada je njegova učiteljica Angelina Spasić na „Fejsbuku” postavila snimak kako Novak pravi burek, pitice i druga peciva. Dok druga deca trče za loptom ili najviše slobodnog vremena provode ispred TV ekrana gledajući crtane filmove ili se zabavljaju video-igricama, mališan iz Malošišta je najčešće u porodičnoj pekari.

– Znamo da mnogi roditelji svoju neposlušnu decu kažnjavaju oduzimanjem mobilnih telefona ili tableta. Za Novaka je najveća kazna kada mu zabranimo odlazak u pekaru. Ide sa drugarima da igra fudbal, ponekada i do reke na pecanje, ali ipak za njega nema većeg zadovoljstva nego kada je u pekari – rekla nam je Novakova majka Irena Stevanović.

Dok nam Irena priča da ona i Dejan imaju pored Novaka još dvojicu sinova – najstariji Nikola je na studijama stomatologije na Medicinskom fakultetu u Nišu, a srednji Dimitrije učenik osmog razreda osnovne škole i mlad i perspektivan fudbalski golman – opominje devetogodišnjaka da obriše ruke od masti. Mališan „kao iz topa” odgovara:

– Dođite opet.