Odlikovanje

Početak 2019. region je obeležila vest da je na izmaku 2018. hrvatska predsednica odlikovala „braniteljicu” Tanju Belobrajdić Redom hrvatskog trolista „za osobite zasluge za Republiku Hrvatsku stečene u ratu”. Za ovaj čin javnost je doznala iz javnog poziva zagrebačke Inicijative mladih za ljudska prava upućenog predsednici da objasni zašto je odlikovala pomenutu osobu, uz podsećanje na niz kontroverzi vezanih za njeno sudelovanje u mučenjima zatočenika u splitskoj Lori.

O Tomi Duiću, kao upravniku zloglasne Lore, i njegovoj ženi Tanji naslušao sam se najmonstruoznijih priča direktno iz usta preživelih zatočenika toga logora. Tomo je za neke zločine (mučenja više zatočenih civila od kojih su dvojica usmrćena) već bio pravosnažno osuđen u odsustvu na osam godina zatvora. Tanja je 2002. svedočila na suđenju njenom tad već bivšem mužu, i tom prilikom priznala da ga je često posećivala u Lori, tvrdeći da on nije tukao nikoga, nego je, naprotiv, vodio računa o zdravlju zatočenika. Dok je bio u petnaestogodišnjem „bekstvu”, Duić je optužen i za mučenje zarobljenika, od kojih su trojica usmrćena, pa mu se sada ponavlja suđenje po prvoj optužnici i sudi po drugoj u jedinstvenom postupku.

Mladi Hrvati obaveštavaju predsednicu da je Dalmatinski komitet za ljudska prava 2009. državnim telima podneo krivičnu prijavu protiv Belobrajdićeve zbog „osnovane sumnje da je u vremenu od početka aprila do sredine avgusta 1992.” u  logoru Lora ratne zarobljenike srpske nacionalnosti „brutalno premlaćivala, mučila i vređala njihovo osobno dostojanstvo osobito uvredljivim i odvratnim postupcima”... Dvadeset i četiri zarobljenika, čija se imena nalaze u spomenutoj krivičnoj prijavi, nisu svoju stranu priče imali priliku izneti pred sudom jer je nadležno tužilaštvo prijavu odbacilo. Državno tužilaštvo RH pre godinu dana zatražilo je da nadležno tužilaštvo preispita svoju odluku, ali odgovora o daljem toku istrage, po Inicijativinim saznanjima, nema.

U spomenutoj prijavi nalazila se i izjava Milana Mićića, pilota JNA sa činom majora, kojeg su u aprilu 1992. na ulici u Mostaru uhapsili pripadnici HVO i odveli u zloglasnu Loru, u kojoj je, za nešto manje od četiri meseca, doživeo razne torture. Milan je imao i sreću da preživi i da pet godina kasnije u Srbiji dobije sina Dušana, koji je imao svega pet godina kada mu je otac poginuo u jednoj helikopterskoj nesreći, ali su mu ostala u sećanju i Lora i imena dvoje očevih mučitelja: Tome Duića i njegove supruge Tanje. Dušan je kao šesnaestogodišnjak, u septembru 2013, na „Fejsbuku” pronašao jednu Tanju, za koju je, iako je promenila prezime u Belobrajdić, pretpostavio da bi mogla biti ona zloća iz Lore. Da bi to i proverio, poslao joj je poruku: „Za ono što si batinala mog oca u Lori, živim za dan kad ćemo se sresti. Život je čudo i vrlo je nepredvidljiv, a vidim da imaš i ti decu.”

Dušan je bio u pravu. Bila je to ona Tanja o kojoj mu je pričao otac. I usledila je jedna vrlo interesantna prepiska između njih dvoje. O toj prepisci sam prvi put javno pisao u maju 2016. kada su skoro svi mediji u regionu pisali o Tanji Belobrajdić kao spisateljici koja je nešto pre toga dobila godišnju nagradu Društva hrvatskih književnika „Slavić” za najbolji prvenac u 2015, pod nazivom „Crni kaput”. Inače, sve monstruozne torture, koje su primenjivane u Lori nad zarobljenim Srbima i pripadnicima JNA, u Tanjinom romanu čine Srbi nad Hrvatima u Vukovaru.

Dušan joj je u jednoj poruci napisao: „Mene samo interesuje da li ste vi Tanja koja je harala sa Tomom? Ako jeste – zašto? Rat je rat i svaki nosi bol, ali kada se ljudi sretnu oči u oči, onda ne smeju biti zveri. Da ste nosili pušku, pucali nasumice, ne bih vam reči rekao. Čak i da ste mi ubili oca u ratu, ja bih to shvatio. Ali maltretirati čoveka zbog imena, ne mogu to da shvatim... Gđo Tanja, ja vam praštam, jer sam hrišćanin, ali nastavite život kao bolji čovek i makar se pokajte.”

Tanja mu je odgovorila: „No istinu koju od mene tražiš, ne mogu ti dati. Jeste, bila sam u braku s osobom koju pominješ. Ne, nije istina ovo za što me optužuješ! Ti pišeš u uverenju da sam to ja, i ništa što bih ti rekla neće to promeniti. Tražiš od mene da se pokajem? Mogu se pokajati samo zbog braka s osobom uz koju me vežu te priče...”

Kada mi je Dušanova mama pre nešto više od pet godine prosledila prepisku između njenog sina i Tanje, bilo mi je jasno da je u pitanju ona zla žena iz Lore, koja je mučila i Dušanova oca i mnoge druge zarobljenike.

Uveren sam da su to, ako ne sama predsednica, znali i oni koji su je predložili za prestižno odlikovanje i da je njen angažman u Lori na mučenju „mrskog agresora” najviše doprineo oceni „za osobite zasluge za Republiku Hrvatsku stečene u ratu”.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista