Proglašene medicinske sestre godine

Ljubav prema profesiji, posvećivanje svakom pacijentu i borba za njihove živote glavni su motivi za bavljenje medicinskim pozivom Saške Štampar, najbolje medicinske sestre u Vojnomedicinskoj akademiji. Ova simpatična Beograđanka već 20 godina radi u ovoj zdravstvenoj ustanovi i kaže da bi, kad bi vreme moglo da se vrati, opet izabrala bavljenje ovim humanim pozivom. Ono što je specifično za nju jeste da od prvog dana radi kao instrumentarka u istom operacionom bloku, da je srećna što je član tima koji spasava živote građanima i da joj je najlepši trenutak u karijeri bio kad je učestvovala u prvoj operaciji transplantacije jetre na VMA. Divan osećaj posle izlaska iz sale nakon jedne takve intervencije je najbolja satisfakcija, prema njenim rečima, da se ostane u ovoj profesiji, kao i kada čuje da se pacijent dobro oseća.

– Najružniji momenti su svakako kada se neka operacija završi smrtnim ishodom. Operaciona sala je za bolesnika možda poslednja alternativa na koju se odlučio. Mesto sestre u timu se zna, ona je ravnopravni član, ima mogućnost da bude pitana i uvažavana i zbog toga sam zadovoljna. Ponekad ostanem na poslu i 36 sati, ali ništa nije teško kada se posao voli – objasnila je „sestra godine” u VMA, koja je osim prigodne statue dobila i ček na 30.000 dinara.

Povodom Svetskog dana sestrinstva, osim Štamparove, juče je u Vojnomedicinskoj akademiji dodeljeno još 15 nagrada najboljim sestrama i tehničarima. Sa po 15.000 dinara nagrađeni su Ljiljana Novaković-Porobić, Sanjica Đurić, Suzana Lakićević, Goran Stojanović i Sava Rakas, a sedmodnevnim aranžmanima za dve osobe Vesna Tatomirović, Ljiljana Stojković i Julijana Striković. Ovom prilikom pohvale su dobile Dragana Đuričić, Bojana Jovanović, Snežana Manojlović, Snežana Pešić, Divna Kodelja. Živka Pivić, Snežana Petko-Stupar i Biljana Bešović.

– Mnogi građani kad se razbole od teških bolesti traže da ovde budu lečeni i negovani. Želim da sestre očuvaju svoje zdravlje, da sarađuju i međusobno se dopunjuju i imaju dobar odnos sa lekarima. Ne treba zaboraviti da svaki dan kroz VMA prođe 10.000 ljudi, čitav mali grad, i da je veoma značajna dodatna energija koju predstavnici ove profesije ulažu. Hoću da verujem da će uskoro zaposleni na VMA biti zadovoljni i time što će dobijati onoliko novca koliko su zaradili – objasnio je general-major Miodrag Jevtić, načelnik VMA.

Vesna Tatomirović, glavna sestra na Klinici za kožne i polne bolesti, već 15 godina radi u ovoj ustanovi, a kaže da je još kao mala sanjala o tome da bude baš medicinska sestra.

– To mi se i ostvarilo. Zato uvek nastojim da svu svoju snagu i volju usmerim ka bolesnicima, da bi oni bili zadovoljni. I uvek nam se pacijenti vraćaju. Treba izaći svakome u susret, jer niko nije došao da bi se provodio, već zato što mu je potrebna pomoć – naglasila je Tatomirovićeva, koja je kao nagradu dobila sedmodnevni boravak u hotelu „Breza” u Vrnjačkoj Banji.

Njena koleginica Živka Pivić sa Klinike za traumatologiju i ortopediju smatra da će je ova nagrada podstaći da u budućnosti bude još bolja i da joj svaki novi dan predstavlja poseban izazov.

– Uglavnom brinem o starijim pacijentima, koji često dolaze sa teškim prelomima. Svakoga dana kada dođem na posao najpre uradimo raspored poslova, pa idemo u vizitu, a zatim kreće podela radnih obaveza – objasnila je Pivićeva.

Ljiljana Novaković-Porobić, iz Klinike za hematologiju VMA, koja je od 1973. godine zaposlena u ovoj ustanovi, napomenula je da za 34 godine radnog staža nikad nije išla na bolovanje, ali da trenutno nije zadovoljna način na kojim su tretirane medicinske sestre.