Dve žrtve gripa od početka godine

U Srbiji su prijavljena dva smrtna ishoda bolesti hroničnih bolesnika iz Beograda i Novog Sada koja se mogu dovesti u vezu sa gripom, potvrđeno je „Politici” u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Virus je do sada laboratorijski potvrđen kod pacijenata na području Beograda, u Nišavskom i Južnobačkom okrugu, a simptomi slični gripu prethodnih dana i nedelja registrovani su kod više hiljada građana. Najviše obolelih je među populacijom do četvrte godine, ali i među školarcima i radno aktivnim stanovništvom.

Najveći broj obolelih može se očekivati krajem januara, ističe epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović, a „cirkulisaće” sve do početka marta. Ove sezone ne očekuje se dramatičan broj obolelih, već sličan onom iz prethodnih godina.

– Očekujemo da će ovih dana broj obolelih porasti jer su se deca nedavno vratila u školske klupe, a poznato je da su škole i vrtići rasadnici virusa, koje deca tamo „pokupe” i donesu ih kući, roditeljima, bakama i dekama. Grip je sezonska bolest i pojavili su se oni sojevi virusa koje smo i očekivali da će cirkulisati. Epidemijski tok bolesti obično traje od šest do osam nedelja – ističe dr Radovanović.

Naš sagovornik naglašava da je teško proceniti koliko tačno ljudi umre od gripa jer ova bolest dovodi organizam u stanje smanjene otpornosti, pa osoba premine zbog druge dijagnoze. Najčešće se dogodi da hronični bolesnik posle gripa dobije upalu pluća i umre, pa da se ubeleži da je uzrok smrti pneumonija, a ne grip.

– Svake godine apelujemo da se što više ljudi vakcinom zaštiti od gripa, ali kod nas to učini manje od 10 odsto populacije za koju se to preporučuje. Poseban problem je što vakcinisanje izbegavaju i zdravstveni radnici. Kod nas manje od dva odsto lekara i sestara dobije vakcinu, a u Americi je to slučaj sa više od 90 odsto njih. To je pre svega etičko pitanje, jer ako lekar oboli, on može da zarazi pacijenta koji već ima neku hroničnu bolest, što može da bude kobno, a može i da ode na bolovanje u jeku epidemije, kada je najpotrebniji u ordinaciji – dodaje dr Radovanović.

Najvažnije je da u jeku sezone virusa građani izbegavaju odlazak na velike skupove, da često peru ruke i da ne dodiruju usta, nos ili oči posle, na primer, držanja šipke u gradskom prevozu, jer se tako lako virus može preneti. Najveća verovatnoća da virus dođe od jedne do druge osobe jeste kapljičnim putem, preko kijanja i kašljanja.

Grip je prošle godine u Srbiji odneo 13 života, a pretprošle je 27 ljudi umrlo zbog komplikacija izazvanih virusom. Prve smrtne slučajeve nedavno su zabeležile i zemlje u okruženju, Hrvatska i Austrija. U obe zemlje dominira grip tipa A H1N1, poznat kao svinjski ili pandemijski virus, koji je harao 2009. godine. I u dalekim zemljama grip stvara sve više problema. Sezona u Kaliforniji počela je da uzima maha i već su umrle 42 osobe.