Hostel ili stan na dan

Odluka gradske skupštine o obaveznoj saglasnosti skupštine stanara za registrovanje hostela je značajan napredak u uređenju turističke ponude. To je održiv kompromis između interesa grada i interesa stanara, naročito onih u užem gradskom jezgru, i posebno u Starom gradu, gde penzioneri i starije osobe čine znatan deo populacije. Naravno, ako se odluka bude poštovala i dosledno sprovodila. Međutim, iako je ova odluka veoma značajna, ona je ipak nedovoljna.

Naime, mnogo obimnija i mnogo značajnija ponuda turističkih usluga jeste izdavanje stana na dan, za šta nije potrebna saglasnost skupštine stanara. Izdavanje stana na dan, kao i izdavanje stana na duži period, nije značajno uznemiravanje stanara, nije značajna uzurpacija njihovih prava, što ne znači da je ta zakonska regulativa dovoljna i da se može smatrati završenom. Ukratko rečeno, i to je održiv kompromis između interesa grada i interesa građana. Ali, to je tačno samo za male stanove, za garsonjere, jednosobne, pa donekle i za dvosobne stanove, jer njih iznajmljuje jedna ili više osoba koje čine celinu, po pravilu odgovornu i korektnu celinu. Veliki stanovi su pravi problem, jer njih iznajmljuju velike grupe, koje nisu ni homogene, te teško mogu izbeći sindrom gomile, sindrom neodgovornog ponašanja, pogotovo ako su mladi i ako su u prolazu. Gore od toga, takvih grupa nema mnogo i ti stanovi bi bili nerentabilni da se vlasnici, već odavno, nisu dosetili da ih izdaju kao hostele, naravno, ilegalno preko neke agencije, ili neposredno uz  posredno učešće neke agencije koja se bavi tim poslovima. To je tamni vilajet koji izmiče svakoj regulativi, pa samim tim i svakoj kontroli i ostaje i dalje Damoklov mač nad bespomoćnim stanarima, suočenim sa agresivnim agencijama i stanodavcima.

Izmena/dopuna odluke Gradske skupštine sve menja i daje mogućnost rešenja ovog – inače nerešivog problema. Dovoljno je dopuniti odluku stavom da se na dan mogu izdavati samo stanovi veličine do 50 (ili 55) metara kvadratnih, a stanovi preko te granice mogu se registrovati samo kao hosteli. Za stanare bi to bilo, uz već donetu odluku, od izuzetnog značaja, a turistička ponuda ne bi uopšte bila ugrožena, jer je u ponudi veoma mali procenat tih velikih stanova, a oni vlasnici koji žele legalno poslovanje, i koji imaju korektan i odgovoran odnos sa komšijama obezbediće njihovu saglasnost da stan registruju kao hostel.

Dr Vesna V. Janković,

spec. upravnik stambene zajednice