Sistematski pregledi bez uputa

Kada neko odluči da proveri svoje zdravstveno stanje u domu zdravlja, više mu nije potreban uput, niti objašnjavanja zašto iako je zdrav hoće na pregled. Sada bi trebalo da u ovoj oblasti vladaju druga pravila, a da bi se obavio preventivni pregled dovoljno je da pacijent ima overenu zdravstvenu knjižicu i da se u domu zdravlja najavi nekoliko dana ranije.
Ovo je konkretni rezultat nedavno završenog projekta Ministarstva zdravlja, koji je finansirala Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, zahvaljujući kojem su širom Srbije u 25 domova zdravlja otvoreni centri za prevenciju. Za pet godina trajanja projekta već se vide i prvi rezultati: na primer, od 2002. godine smrtnost pacijenata od infarkta srca smanjena je za polovinu.

Sva istraživanja ukazuju da dve trećine ljudi u Srbiji umire od bolesti koje su posledica rizičnog ponašanja, a mogle su se sprečiti. Upravo je zato glavni cilj ovog projekta i bio podizanje svesti i odgovornosti svakog pojedinca o značaju ranog otkrivanja raka dojke i grlića materice, raka debelog creva, šećerne bolesti, kao i bolesti srca i krvnih sudova. Većina ovih bolesti, ili bar najteže komplikacije, mogle su da budu sprečene kod dve trećine pacijenata da su se lekaru obratili na vreme.

Lekari koji ovih dana i nedelja rade u centrima za prevenciju primećuju da su redovniji pacijenti ipak starije osobe i ljudi u penziji, koji već znaju da boluju od neke od hroničnih masovnih bolesti, dok mladih, radno aktivnih osoba još nema u ambulantama za koje ne treba uput, a za kratko vreme može da se uradi osnovna provera zdravlja. To je, nažalost, potvrda da se teško menjaju navike i da se lekaru ide tek kada nam nešto ozbiljno fali. Međutim, stručnjaci Centara za prevenciju podsećaju da ljudi koji imaju četrdeset godina treba barem jednom mesečno da izmere svoj krvni pritisak, a jednom u pola godine valjalo bi posetiti zubara i zakazati pregled kod očnog lekara. Jednom u tri godine preporučuje se da kardiolog proveri na EKG aparatu i ultrazvuku kako nam radi srce, a jednom godišnje nije na odmet prebrojati bela i crvena krvna zrnca, odnosno uraditi laboratorijski pregled krvne slike. Centri za prevenciju bolesti u domovima zdravlja namenjeni su pre svega zdravoj populaciji, ljudima koji bi želeli da provere svoje zdravlje. Ukoliko lekar tada otkrije da postoje indikacije da je kod nekog prisutan rizik od oboljenja, uputiće pacijenta na dalje specijalističke preglede.

Muškarci bi trebalo jednom godišnje da urade osnovne preglede prostate, a žene da obavezno urade "papanikolau" test i osnovni ginekološki pregled, da bi se na vreme, ako postoji, otkrio rak na grliću materice. U vreme kada je rak dojke kod nas izbio na ubedljivo prvo mesto po učestalosti javljanja, preporučuje se da svaka žena posle 40. godine poseti internistu-onkologa i pregleda grudi.

Svaki pušač koji iza sebe ima već dve decenije "pušačkog staža" trebalo bi da jednom godišnje snimi pluća.

Ovo je svojevrsni kalendar sistematskih, redovnih pregleda koje preporučuje najnovija medicinska doktrina. Kao granična godina kada treba povesti više računa o svom zdravlju pominje se početak četrdesetih. Međutim, sa brojem godina povećava se učestalost, ali i vrste pojedinih pregleda.

Preporučuju se i takozvani ciljani lekarski pregledi ili sistematski kompletni pregledi za one osobe kod kojih lekari sumnjaju da bi se mogla javiti neka bolest koja se nasleđuje u genima. Pregled je tada potreban i mlađim osobama. Ovi pregledi savetuju se devojkama, mladim i sredovečnim ženama, koje u porodicama imaju blisku rođaku koja boluje od raka dojki.

Sistematski pregledi u razvijenim i bogatim zemljama su ne samo izraz brige o svom zdravlju, već i obaveza prema državi. Tako se, naime, štedi zdravstvena kasa, jer se eventualne ozbiljne bolesti, poput tumora, na primer, otkrivaju vrlo rano, a tada je lečenje mnogo jeftinije, a, naravno, neuporedivo efikasnije. Sistematski pregledi tamo su deo rutine.

Mi smo još daleko od takvog odgovornog odnosa prema svom zdravlju. Kod nas, iako je čovek je svestan da ima višak kilograma, da će mu broj popušenih cigareta i visok krvni pritisak jednog dana doći glave, odlazak lekaru odlaže se sve dok telo ne pukne ili pošalje krajnje alarmantan znak upozorenja.

Olivera Popović

-----------------------------------------------------------

Pregled skenerom - od 3.750 do 10.000 dinara

Privatna lekarska praksa dobro je i sa razlogom iskoristila nemogućnost državnog zdravstva da, zbog manjka odgovarajuće opreme i prevelikih gužvi, pacijentima ponudi preglede na magnetnoj rezonanci i skeneru. U većini kliničkih centara u Srbiji na pregled te vrste se čeka do šest meseci, dok se u privatnim dijagnostičkim centrima pregled može obaviti odmah ili najkasnije u roku od dva dana.

Cene u privatnim dijagnostičkim centrima su šarolike.

U beogradskom dijagnostičkom centru "Eurodijagnostika" magnetna rezonanca glave staje 8.800 dinara, odnosno 13.800 sa kontrastom, dok standardni pregled glave skenerom košta 3.750 dinara. U dijagnostičkom centru "Zemun" pacijent za standardni pregled magnetnom rezonancom mora da izdvoji 9.450, odnosno 14.450 dinara za pregled sa kontrastom, a za standardni i pregled sa kontrastom na skeneru 3.950, odnosno 5.500 dinara. Za iste usluge koje se obavljaju van radnog vremena tog centra potrebno je izdvojiti još oko 3.500 dinara.

U jedinom privatnom dijagnostičkom centru u Novom Sadu, "Vamet", pregled glave skenerom košta 10.000, a koronarografija (snimanje srčanih krvnih sudova) 24.000 dinara.

U Specijalističkoj ordinaciji za ultrazvučnu dijagnostiku u Subotici za pregled glave magnetnom rezonancom pacijent mora da izdvoji 13.000, odnosno 16.000 dinara ako se utvrdi da pregled mora da se obavi pomoću kontrasta.

U niškom dijagnostičkom centru "Niroši" za pregled glave skenerom potrebno je 4.500, odnosno 7.800 dinara, dok se za istu vrstu pregleda na magnetnoj rezonanci mora izdvojiti 12.000, odnosno 17.500 dinara ako je neophodno ubrizgavanje kontrasta.

Tanjug