Recipročne mere prema Prištini

Zvaničnici Prištine najavljuju zabranu kretanja vozila sa srpskim registarskim tablicama. Nagoveštavaju da je to samo „pride” na ono što postoji. Poručuju istovremeno da to nije kraj. Za vlasti u Prištini ne postoje međunarodno pravo, sporazumi, dogovori, civilizovano ponašanje. Suprotstavljaju se Briselu, jer su shvatili da tamošnje „mlake” činovnike više niko ne shvata ozbiljno, a vetar u leđa im daju i SAD. Amerika tobož sugeriše da se takse ukinu, ali, eto, nemoćna je da se meša u tu „mladu demokratiju”, kako jedan od američkih zvaničnika reče za Prištinu. Nemačka, kao najmoćnija u EU, kao opominje Prištinu na neprimereno ponašanje, a istovremeno njen visoki zvaničnik iz Merkelove partije posećuje grob najvećeg teroriste OVK – Adema Jašarija u Donjem Prekazu kod Srbice. Velika Britanija, koja je oduvek vršljala po ovom terenu, uključila je svoje agente da naprave džumbus u Beogradu, Srbiji i Republici Srpskoj, a svim silama podstiču Prištinu na ovakvo ponašanje. Francuska s Makronom ni sama ne zna gde je, jer joj „žuti prsluci”, očigledno pokrenuti iz Vašingtona i Londona, zadaju glavobolju. Ali, Makron nije ni u toj situaciji zaboravio da svom prijatelju Tačiju, koga je postavio u drugi red, odmah iza sebe, Merkelove i Trampa na proslavi završetka Prvog rata, šalje telegram podrške, uz blage prekore zbog taksa.

Srbija ne bi trebalo više da ćuti. Morala bi konačno da reaguje onako kako to radi svaka država kada se na nju obruši neko slabašan, ali moćan uz tuđu podršku. Reciprocitet je jedina stvar koju bi Srbija morala da preduzme. Mogućnosti su ogromne da se vlastima u Prištini, koje vode teroristi bivše OVK, ali i sponzorima i mentorima, pokaže da Beograd „konja za trku ima”. Ne bi nijednog momenta bilo ko u svetu mogao nešto da zameri (ne bih sada pominjao nijednu stvar od mnogobrojnih koje bi mogle da se primene), a posledice bi po Prištinu, ali i mnoge druge bile teške. Uprkos tome što smo ćutali, između ostalog radi ulaska u EU, da bismo potvrdili i da smo ljudi od reči, na Zapadu nas već decenijama doživljavaju kao loše momke. Kada je već to tako, ne treba mnogo razmišljati.

Od EU, da budemo pošteni prema sebi, nema ništa. Evropa nas neće, ona je okrenuta svojim problemima, a istraživanja koja su nedavno mediji preneli pokazuju da se više od 45 odsto građana zemalja Evropske unije izjasnilo protiv proširenja. Najviše ih je u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji (još uvek je u EU), Belgiji, Holandiji, Italiji – od 60 odsto pa naviše. Reč je o najmoćnijim državama u EU. Shvatimo da za nas mesta u tzv. EU nema, da su otvaranja nekih poglavlja priče za malu decu, a poruke da je lopta u našem dvorištu, najobičnije obmane evropskih birokrata. Uredimo Srbiju po evropskim standardima, a o članstvu i ne razmišljajmo.

Ali, recipročne mere prema Prištini treba odmah sprovesti. Poništiti sve što je dogovoreno Briselskim sporazumom, jer je Priština uz saglasnost svojih zaštitnika to učinila. Diplomatija, koja se nešto ućutala, mora nastaviti da lobira za povlačenje priznanja tzv. Kosova, bez obzira na pritiske SAD, kako je to i premijerka potvrdila, ali i mnoge druge mere. Jer, hteli da priznamo ili ne, nalazimo se u nedopustivoj defanzivi.

Dragiša Petrović,

novinar, Kragujevac