Pobuna u svetskoj tkaonici

Radnici u drugoj najjačoj izvoznoj industriji na svetu dobili su povišicu, ali, umesto da budu zadovoljni, lome inventar u fabrikama, pregrađuju puteve i krvavo se sukobljavaju s policijom, pri čemu je najmanje jedna osoba stradala, dok su desetine povređene. Prava pobuna je planula u najvećoj svetskoj tkaonici nakon Kine – u Bangladešu, gde se za bedne nadnice proizvode platna za odeću koju globalni brendovi poput „Ejč end Ema”, „Volmarta” i „Teska” prodaju za fine pare.

Najbolje što se trenutno nudi onima koji ta platna proizvode u Bangladešu jeste minimalac od 95 dolara mesečno, odnosno u domaćoj valuti zvanoj taka, 8.000: već i taj paritet govori prilično o uslovima života u ovoj zemlji koja odeva nezanemarljiv deo planete. Bangladeš od toga zarađuje 30 milijardi dolara godišnje, što je 80 odsto ukupnog izvoza te države, koja inače na ekonomskoj mapi sveta, mada u njoj živi 165 miliona ljudi, praktično ne bi postojala. Ali, radnicima u 4.500 bangladeških fabrika za odeću od tog se profita malo šta vraća.

Prosečna plata im je do pre 11 godina, kako podseća vlada da bi pokazala koliko je pomogla radnicima, iznosila 19 dolara, prenela je Al Džazira. Uslovi rada i nadnice uopšte u Bangladešu takvi su da je u njemu 2010. godine formirana zasebna policija da nadzire četiri industrijske zone i suzbija hronične nerede koji su još onda, prema izjavama zvaničnika koje je preneo tamošnji list na engleskom jeziku „Dejli star”, pretili da unište nacionalnu proizvodnju odeće. Za tu industrijsku policiju, kako je nazvana, najavljeno je da će biti „obučena da razrešava sporove između vlasnika i radnika kroz arbitražu”. Sudeći po poslednjim neredima, najbolje je naučila kako se arbitrira pendrecima i vodenim topovima.

U ovoj priči, kakvu Evropa nije iskusila još od eksploatacijskog pakla ranog kapitalizma u 19. veku, uzdržanost nije pokazao niko. Poslodavci su nakon početka poslednjeg štrajka, prema Rojtersu, pretili da će zatvoriti pogone, ostavljajući ljude zauvek bez ikakvih plata, i da neće trpeti to što radnike neko „podstiče na nerede”, očito smatrajući da uboge nadnice nisu dovoljan razlog za proteste. Radnici su odgovorili razvaljivanjem stvari po u fabrikama. Sindikalne vođe, koje su isprva podržale demonstracije, izgubile su kontrolu i ogradile se od vandalizma i blokade fabrika i drumova, uključiv i auto-put kod prestonice Dake. Zahtev štrajkača je, javlja Al Džazira, da se minimalac podigne na 18.000 taka, to jest 215 dolara, jer ništa manje od toga ne pokriva sve veće izdatke za život, naročito stanarine.

I dvostruko manja svota koju trenutno mogu dobiti nije bezuslovna. Podizanje plata u većem delu industrije, ali bez rasta minimalne nadnice, ne bi smelo biti prebrzo da ne bi trpela kompetitivnost fabrika na tržištu, upozorila je vlada. Predstavnik udruženja ovih poslodavaca je napomenuo da se povećanju plata treba „prilagoditi većom produktivnošću”: drugim rečima, radnici nisu zaista zaslužili veća primanja nego bi trebalo da ih otplate još mukotrpnijim radom.

Doduše, iz tog udruženja su, prema navodima Rojtersa, dodali i da bi međunarodni brendovi koji kupuju njihova platna trebalo da podele povećane troškove, odnosno, da najzad počnu više da plaćaju Bangladešanima za njihovu robu od koje se bogate. Poslodavci se žale da će bez toga morati da zatvore postrojenja. I oni i vlada su tu zbilja uklešteni, jer globalno tržište od njih očekuje jedino što mogu ponuditi: jeftinu radnu snagu. U protivnom, naći će se druga zemlja gde će do daljeg prihvatiti da rade za sitniš.

Bangladeš trpi i još jednu posledicu bezobzirnosti industrijalaca domaćih i, još više, stranih. Žalbe na stanarine postaće i gore ako se smanji broj mesta za život u Bangladešu, čiju obalu more već proždire. Ova je zemlja jedna od najizloženijih podizanju nivoa mora zbog klimatskih promena, koje naučnici ponajviše povezuju s industrijskim zagađenjem. Očekuje se da će do sredine veka domovi 27 miliona Bangladešana biti u opasnosti od toga da ih more proguta.

Uz prozivke da je lažirala izbore i večito balansiranje između Indije i Kine, suparnika koji žele dominantan uticaj u Bangladešu, vladi te države neće biti lako da nađe put van ovog kolopleta eksploatacije, strane i domaće, ekonomske i političke.