Opravdano ulaganje u zdravstvo

Odluka sadašnjih vlasti da više i brže ulažu u zdravstveni prostor i savremenu opremu je opravdana. Uostalom, samo su zdravstvo i kultura doživotno zajednički imenitelj svih stanovnika. Beograđani i svi stanovnici Srbije zaslužuju mnogo bolje uslove zdravstvene zaštite. Njegoš je pisao da se srce veseli kad čovek vidi lepo. Sadašnji prijemni hodnik elitne (po stručnosti) bolnice „Dedinje” rastužuje. Ohrabruje saznanje da će se privesti nameni davno (samodoprinosom) ozidani spratovi i ukupno novim projektom Kliničkog centra Srbije obuhvatiti sto trideset hiljada kvadratnih metara.

Posle Kliničkog centra u Nišu i Doma zdravlja na Labudovom brdu u Rakovici, dobro je krenulo... U zdravlje!

Sve to me podsetilo na davnu 1982. godinu, kada je u Beogradu odlučeno da se raspiše  referendum za izgradnju kliničkog centra. Meni je povereno da napišem tekst za letak (pismo) za 920.000 Beograđana. U tekstu sam zamolio Beograđane da se tajno, solidarno, prema sopstvenom uverenju i odgovornosti izjasne o samodoprinosu. Pismo je verifikovano na sastanku tridesetak uglednih književnika, novinara i političara. Duško Radović mi je pomogao da razrešim dilemu da li da napišem Beograđani ili građani. Radović je kazao: „Beograđani, to je toplije i određenije”. Na osnovu novinarskog iskustva, pre štampanja odem u BIGZ. Tamo, njihov lektor prepravi na – građani!

Beograđani su prihvatili da pet godina od plate ili penzije izdvajaju 1,9 odsto. Najsiromašniji su bili pošteđeni te obaveze. Najviše para bilo je namenjeno za snabdevanje vodom – jedan odsto, gradski saobraćaj – 0,6 odsto i za izgradnju kliničkog centra od trideset hiljada kvadrata – 0,3 odsto. Dogovoreno je da Republika Srbija za klinički centar uplaćuje jednak iznos prikupljen samodoprinosom. Rokovi gradnje svih objekata utvrđeni su od 1983. do kraja 1986. godine. Zašto sve nije išlo po planu, teško je objasniti.

Špiro Solomun,

Beograd