Budi se starogradska lepotica

„Pre desetak godina radio sam u Ulici cara Lazara. Svaki dan, kada bih na putu do posla prolazio preko Topličinog venca u oči mi je upadala raskošna, ali propala zgrada na uglu Gračaničke i Ulice Vuka Karadžića. Nije mi bilo jasno kako nadležni mogu da dozvole da takva beogradska zdanja uporno nagriza zub vremena. Zato sam se baš obradovao kada sam nedavno, posle duže vremena, prolazio ovim delom grada i video da se konačno sređuje fasada ovog prelepog zdanja”, sa našom redakcijom ovaj detalj sa prestoničkih ulica ovih dana je podelio sugrađanin Dragan Bojić.

Zdanje u Gračaničkoj 18 koje je Bojiću pre desetak godina privuklo pažnju, a koje je decenijama propadalo, jeste kuća trgovca Milana A. Pavlovića i ta zgrada ima status spomenika kulture. Majstori na njenoj fasadi, krovu i kupoli rade sedmicama unazad i, kako se čini, ova usnula starogradska lepotica uskoro će, posle mnogo godina, zasijati.

Na većem delu zgrade koja je podignuta 1912. sređeni su dekorativna plastika i prozori, a majstori su trenutno fokusirani na ugaoni deo i kupolu.

Ovo zdanje, kako se navodi u Katalogu nepokretnih kulturnih dobara na području Beograda, urađeno je prema projektu arhitekte Nikole Nestorovića. Podignuto je kao ugaona stambena zgrada i bilo je predviđeno da to bude jedan stan koji se razvija oko centralnog hola. Fasada zgrade koja mnogima privlači pažnju ima elemente akademizma i secesije.

Kako se ističe u hronikama posvećenim ovoj zgradi, ona je 1912. podignuta na placu koji je ranije pripadao Živku Karabiberoviću, nekadašnjem predsedniku beogradske opštine. Ali, od nastanka do danas ugaono zadnje sa prizemljem i spratom više puta je menjalo namenu zbog čega je više puta i dograđivano i pregrađivano.

Pavlović je porodičnu kuću u međuratnom periodu izdavao poslanstvu Velike Britanije, kada je unutrašnjost zdanja pretrpela izmene. Zgrada je u prošlosti bila i dom Kola dunavskih jahača „Knez Mihailo” zbog čega je poznata i kao Džokej klub. Ovom klubu, kako se navodi, Pavlovićevi naslednici zdanje su prodali krajem dvadesetih godina 20. veka. Na zgradi su i tada rađene izmene i prepravke i tada je u njoj otvoren i restoran, odnosno dvorana za zabave.

U toku nacističke okupacije, kako je zabeleženo, ovo zdanje bilo je dom organizacije koja se bavila negovanjem nemačke kulture i jezika. Kao i mnogim drugim starim prestoničkim zgradama, i njoj je posle Drugog svetskog rata promenjena namena, pa je u Gračaničku 18 useljen Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.