Muzičari nomadi bude telo i dušu

Njihov dom je kombi. Država – ceo svet. Religija im je muzika.

Oni su članovi putujućeg muzičkog karavana „Vargasaund”, čija je stanica sinoć bio klub-galerija „Polet” u Cetinjskoj ulici. Desetak nomada s različitih meridijana ujedinili su se u nameri da ljude spoje melodijama koje izvode na više od 20 jezika, pa i na srpskom. Svojim izvođenjem, ali i načinom života oni brišu granice, a koncerte gledaju kao kolektivno iskustvo u kome svi imaju jednako učešće.

Nekonvencionalni i po odeći i po pristupu muzici, druženje u Beogradu započeli su radionicom. Reč je o dvosatnom muzičkom buđenju. Okupljeni u krug, članovi grupe i njihova publika prvo se opuštaju – razgibavaju telo, masiraju lice, a treniraju i vokalne sposobnosti, izvodeći glasove poput „ma” – krećući se od najdubljeg do najvišeg tona. Učesnici radionice uče i pesme na različitim jezicima, isprobavaju različite instrumente sve dok se ne spreme za nastup. Na njihovom repertoaru su popularne i tradicionalne pesme, pa su na srpskom jeziku tako izveli numere „Ne okreći se” i „Marčelina”.

– Neki od nas su iz Francuske, ali ima onih koji dolaze iz Italije, Argentine, Brazila, Španije... Sastav benda se uvek menja. Ja imam stalan posao, ali sam godinu dana na pauzi, a posle ću videti kako ću da nastavim svoj život – priča Roksana.

Tomas dodaje da je naziv njihovog projekta „Puž”.

– Naše kuće su na našim leđima (rančevi). Putujemo kombijima kroz Evropu, delimo prostor, dane, noći, muziku... – objašnjava on i dodaje da se finansiraju uz pomoć donacija.

Takav način života, zapravo, saglasni su članovi benda, nije skup. Razmišljajući o potrebama i željama, shvatili su da ljudi čeznu za brojnim bespotrebnim stvarima i sami su se fokusirali na ono najneophodnije. Zbog iskustava koja doživljavaju na svojim turnejama, tvrde, oni su bogati ljudi.

– Želeo sam da izađem iz sistema i nisam hteo da svoje vreme prodajem za novac. Ovo je ono što ja želim da radim. Da sviram, da budem s ljudima koji se uvek menjaju. Često me pitaju kako mogu da se uvek selim jer se tako ni za šta ne vezujem. To uopšte nije tačno. Ostvarujem duboke veze ne samo sa članovima „Vargasaunda”, u koji su svi dobrodošli, već i s drugim ljudima, s publikom, muzikom... – napominje Jakub.

Koja im je sledeća stanica, još uvek ne znaju. Poput nastupa, razbarušeni su im i rasporedi. Uvek su skloni menjanju. Otići će, kažu, možda do Novog Sada, a zatim svojim kombijima kreću na jug, u Grčku.