Najbolji prijatelj

Nedavno sam boravio u Novom Sadu i gledao predstavu „Na Drini ćuprija” u režiji Kokana Mladenovića. Veoma provokativna i maštovita predstava. Velika je hrabrost i umetnička sloboda dopisivati Andrića. Ali o tome nekom drugom prilikom. Predstava se kasno završila, tako da sam rešio da prespavam u hotelu. Sutra ujutru, pred polazak za Beograd, dok sam pio kafu u foajeu hotela, prišao mi je jedan stariji čovek i vrlo ljubazno mi rekao: „Oprostite, mi se poznajemo?” Gledao sam u nepoznatog čoveka i nisam mogao da se setim ko je on...

„Dugo se nismo videli. Ja sam Mirko. Mi smo školski drugovi iz Šeste beogradske gimnazije.” Setio sam se: Mirko, moj drug iz razreda, klupa ispred mene. „Čoveče, koliko se nismo videli?” „Od velike mature... skoro pedeset godina.” „Šta radiš?” „Ja sam portir ovde u hotelu već deset godina.” „Portir? Pa zar ti nisi završio ekonomiju i radio u banci?” „Da, završio sam ekonomiju i radio u banci, ali život je imao druge planove sa mnom. Sećaš li se moga druga iz klupe Nikole?” „Kako da ne, bili ste najbolji drugovi.”„Nikola je bio moj najbolji drug i prijatelj još od osnovne škole. Učili smo i igrali se uvek zajedno. Sve smo delili: užinu, džeparac, sličice fudbalera… Branili smo jedan drugog kada su nas stariji napadali... Ja sam uvek bio za nijansu bolji od njega. U srednjoj školi ja sam maturirao sa peticom, Nikola sa četvorkom. Na Ekonomskom fakultetu ja sam diplomirao sa desetkom, on sa osmicom. Upoznali smo dve rođene sestre. Ja sam se oženio Marinom, starijom, a on Biljanom, mlađom sestrom. Ja sam se prvi zaposlio u velikoj, stranoj banci, on šest meseci posle mene u istoj banci... Ja sam brzo napredovao u službi od referenta do pomoćnika direktora. On je još bio referent. Otišli smo zajedno na konferenciju bankara u Opatiju. Bili smo u istoj sobi. Tokom noći Nikola je odjednom počeo da govori u snu. Bilo je nepovezano, zbrkano, pominjao je razna imena i događaje... U jednom momentu pomenuo je i moju ženu...

Nisam spavao celu noć. Došlo je jutro. Nikola se probudio vedar i veseo. Bio sam u dilemi da li da mu kažem da priča u snu. I šta priča!? Ali znatiželja da saznam više, posebno o svojoj ženi, bila je jača od svega... Ništa nisam rekao. Jedva sam čekao da padne noć. Nikola je opet pričao u snu. Opet je pominjao moju ženu, čak sa nekim detaljima koje je mogao da zna samo neko ko je bio izuzetno intiman sa njom. Nisam spavao celu noć. Došlo je jutro. Pomislio sam: moja žena i njegova žena su dve rođene sestre, možda je sve to čuo od svoje žene. Ali moja žena se nikome nije poveravala, čak ni rođenoj sestri. Cele noći opet nisam spavao. Bio sam potpuno slomljen, ali mu ništa ujutru nisam rekao. Zar moj najbolji prijatelj sa mojom ženom? Nisam mogao da verujem. Moj govor, koji je trebalo da održim na konferenciji i od koga mi je mnogo zavisilo, bio je loš i konfuzan. Prosto nisam mogao da se koncentrišem. Misli su mi bile potpuno na drugoj strani. Direktor, koji mi je bio veoma naklonjen, zbunjen mojim ponašanjem, pitao me šta mi se događa. „Ništa, trenutno sam malo indisponiran, ali biće sve u redu.” Međutim, moj nastup je bio katastrofa!

Opet sam jedva čekao noć. Nikola je ćutao cele noći. Ni reč nije progovorio. Ali ja cele noći nisam spavao. Sutra ujutru zakasnio sam na važnu prezentaciju. A u podne sam zadremao dok je moj direktor držao govor. Što je on, naravno, primetio. Došla je još jedna noć. Nikola je ponovo počeo da govori u snu. Ovog puta govorio je o našem direktoru. Rekao je da je čuo da odlazi, da je na crnoj listi, da se svima zamerio. I da će uskoro biti i uhapšen.

Sedam dana je trajala konferencija u Opatiji, sedam noći nisam spavao. Od svog najboljeg druga Nikole saznao sam ko je protiv koga, ko kome radi o glavi, ko napreduje a ko nazaduje... Prestao sam da se javljam direktoru. I onako će ga uskoro uhapsiti...

Od te konferencije moja karijera i moj privatni život su krenuli nizbrdo. Bio sam očajan što me žena vara sa najboljim drugom. Razveo sam se. Posle razvoda, sud je stan dodelio mojoj ženi, a ja sam otišao u podstanare. Direktor za koga je Nikola u snu tvrdio da će biti uhapšen postavljen je za generalnog direktora banke. Uskoro sam dobio otkaz. Bilo mi je čudno što se moja žena posle razvoda nije udala za Nikolu nego za komšiju sa sprata. Još više sam se iznenadio kada je na moje mesto postavljen moj najbolji drug Nikola. Dugo nisam mogao da nađem posao. Preselio sam se u Novi Sad i zaposlio kao portir u hotelu. Pre nekoliko godina održana je u Novom Sadu u ovom hotelu velika konferencija bankara sa Balkana. Nikola je došao u velikoj crnoj limuzini sa koferom. Naravno, nije me prepoznao dok sam nosio njegove kofere. Ili se pravio da me ne poznaje. Nisam mu zamerio.”

Čovek je zaćutao... senka tuge pojavila mu se na licu... usne su mu malo zadrhtale...u oku zablistala suza...

Uzeo je moj kofer, izneo ga iz hotela i stavio u gepek automobila. Zagrlio sam ga i tiho rekao: „Mi ne možemo da biramo svoje roditelje, ali možemo da biramo svoje prijatelje.” Klimnuo je glavom... Zagrlio je i on mene i laganim korakom krenuo prema hotelu...

Profesor FDU

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista