Sila i interesi

Ima li principijelnosti u međunarodnoj zajednici? Da li su važniji principi ili interesi. Sila ili interesi, ili sila i interesi.

Da li je i ko neprincipijelan, Istok ili Zapad. Zapadne demokratije su zagovarale slobodan protok ljudi dok je bilo „gvozdene zavese” i dok je Istok ograničavao kretanje ljudi u okviru svoje zajednice, a posebno odlazak na Zapad, koji su sprečavali ne samo bodljikavom žicom već i zidom, pa i vatrenim oružjem. Sada te iste demokratije sprečavaju protok ljudi, ali zagovaraju slobodan protok robe, pa ukidaju carinske barijere. Sada je sloboda kretanja ljudi restriktivna, od država Zapada, ne od država Istoka.

Zapadne zemlje progurale su u Helsinkiju 1975. godine sporazum o nepromenljivosti granica u Evropi. Sada ih menjaju onako kako im odgovara, zapostavljajući taj dogovor. Uvek i isključivo prema sopstvenim interesima. Nema principijelnosti, samo sila i interesi.

Ako se krši Rezolucija 1244 Savet bezbednosti UN, šta održava sporazum o BiH u Dejtonu? Ako su Albanci sa Kosova i Metohije bez ikakvog referenduma i političkog dogovora, uz teror i uz pomoć NATO bombi napravili nezavisnu državu, zašto to nije omogućeno Srbima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, mirnim putem – referendumom? Ko je za građanske, a ko za nacionalne države?

Dobro znaju te demokrate da su se Albanci naseljavali na Kosovu i Metohiji, a da su se Srbi iseljavali. Ali ne umeju da objasne zašto su se Albanci naseljavali, a Srbi iseljavali, ako su Srbi zlostavljali Albance. I ne umeju da objasne zašto su Albanci oduvek imali slobodu kretanja, a Srbi žive u getu i kreću se samo u srpskim sredinama. Broj naselja u kojima su živeli Srbi smanjen je deset puta.

Kao i u demokratskoj Hrvatskoj, gde je pobijeno hiljade Srba, a stotine hiljada raseljeno. A u „četničkoj” Srbiji nijednom Hrvatu nije falila dlaka sa glave, a kamoli glava.

Kada sam počeo da radim u Obrazovnom centru „Prvi maj”, u sve tri škole direktori su bili Crnogorci, a generalni direktor takođe Crnogorac. Ko u celoj Crnoj Gori nađe jednog Srbina direktora, dobija nagradu za ljudska prava.

Sporazum velikih sila sa Iranom je potpisan, ali je Amerika naknadno zaključila da nije dobar, da potpis i dogovoreno ne važi. Sporazum o raketama malog i srednjeg dometa je bio dobar decenijama, doskora, sada više ne odgovara i SAD izlaze iz tog sporazuma. Ima li smisla sa tim državama pregovarati i potpisivati međudržavne ugovore, ako su više puta ignorisale te dogovore i sopstvene potpise?

Samo je Hitler pravio takve sporazume i kršio ih u njemu odgovarajućem trenutku, niko pre i posle njega, bar ne tako otvoreno. I danas se oko nekih zemalja stvaraju vojne baze i vojni savezi, kako bi se te zemlje sprečile da napadnu, ne samo slabije, već i jače od sebe. To se retko dešavalo u istoriji, obično su jači napadali slabije. Neuobičajeno je i da Amerikanci prelaze hiljade kilometara od svoje zemlje, da čak sa drugog kontinenta oružjem dođe na granicu Rusije, od koje žele da se odbrane.

Slično su Poljaci tako napali Nemačku 1939. godine, Nemci su se branili, ali su na kraju izgubili rat (u početku su bili baš žestoki, odbranili su se od cele Evrope).

Ujedinjene nacije, ovakve kakve su nisu u stanju da obezbede trajniji mir u lokalu. Ako ih ne izmenimo, samo Bog nam može sačuvati mir u svetskim razmerama. Što pre to prihvatimo kao realnost i počnemo sa promenama Ujedinjenih nacija, veća je verovatnoća da planeta opstane i da je potomcima ostavimo približno onakvom kakvu su je naši preci ostavili nama.

Zlatan Filipović,

Beograd