Na sport – u društvu

Nije važno koliko živite, već kako, jedna je od omiljenijih krilatica onih koji nikad ne odlaze u teretanu jer im je glavni „sport” praćenje televizijskih serija, ne slušaju savete nutricionista jer znaju da je najbolja domaća hrana, masna i začinjena, a kad im lekar savetuje da prestanu s pušenjem pomenu pradedu s planine koji je zavijao duvan i sa 100 godina.

Čovekov san o dugovečnosti postaje sve dostižniji uz savremena medicinska otkrića i tehnologije, ali i zdrav način života. Jedan od glavnih uslova za očuvanje vitalnosti i dostizanje duboke starosti je fizička aktivnost.

Tenis najbolji

Stručnjaci imaju običaj da kažu da je najbolja vrsta fizičkih vežbi – ona kojom se upravo bavite. Nova istraživanja, međutim, pokazuju da to nije baš sasvim tačno. Naime, oni koji se bave grupnim sportom ili vežbaju uz partnera u znatno su povoljnijem položaju od onih koji to čine samostalno. Tenis, badminton, košarka ili fudbal više doprinose dugovečnosti nego, recimo, plivanje, vožnja bicikla, trčanje ili trening u teretani, tvrdi nedavno objavljena studija čuvene „Mejo klinike”.

Jedan od autora ove studije dr Džejms O'Kif, kardiolog, ističe da su za mentalno i telesno zdravlje i dug, srećan i ispunjen život izuzetno važni, možda čak najvažniji, naši društveni kontakti. Dakle, nije važno samo biti fizički aktivan, već biti aktivan – uz nekoga.

To je potvrdilo ispitivanje sprovedeno na 8.500 učesnika čiji su život i navike lekari pratili čitavih 25 godina. Oni koji su igrali tenis ubedljivo su imali najbolje rezultate. U poređenju sa onima koji se nisu bavili nikakvim fizičkim aktivnostima imali su u proseku za 9,7 godina duži život. Za njima su ljubitelji badmintona (koji im je produžio život za 6,2 godine), fudbaleri (4,7 godina), biciklisti (3,7 godina), plivači (3,4 godine), trkači (3,2 godine) i posetioci raznih velnes klubova i teretana (1,5 godina).

Koliko je ko od njih posvetio vremena svom omiljenom sportu drastično se razlikovalo, ali u suštini nije imalo značajnijeg uticaja na krajnji rezultat. Na primer, teniseri su držali reket u rukama manje od dva sata nedeljno, od 520 minuta ukupne fizičke aktivnosti, dok su oni s kraja liste vežbali i po deset sati nedeljno, od kojih barem tri sata u teretani.

Samotnjački treninzi

Interakcija sa drugim ljudima za vreme vežbi ili sportskih aktivnosti je važnija od toga koliko dugo traju i koliko su naporne, jer utiče ne samo na fizičku spremnost već i na mentalno zdravlje. Ona motiviše ljude i podstiče da istraju u dobrim navikama, a dodatno donosi i zadovoljstvo u druženju koje blagotvorno deluje i na psihu za razliku od samotnjačkih treninga. Tako je, na primer, tenis u vrhu liste poželjnih sportova, kaže dr O'Kif, zato što partneri sve vreme razgovaraju i emotivno se povezuju.

Autori studije su, doduše, primetili da se tenisom uglavnom bave imućni, obrazovani ljudi koji su, kao takvi, u situaciji da u startu budu zdraviji.

Svaka fizička aktivnost je bolja od nikakve, ali ona koja je praćena društvenom interakcijom, koju doživljavamo kao igru, zabavu, imaće bolje rezultate, objašnjavaju stručnjaci. Zato, iako ne spore da su trčanje i dizanje tegova takođe dobri za zdravlje, preporučuju rekreativcima da ih ipak zamene sportom koji uključuje još „igrača”. Doktor O'Kif priznaje da je, nakon što je sagledao rezultate studije, i sam to učinio, pa sad umesto da „džogira” igra badminton sa članovima svoje porodice – i beskrajno uživa.

Vežbe podmlađuju telo

Da je fizička aktivnost osnov dugovečnosti potvrdilo je i istraživanje Centra za kontrolu i prevenciju bolesti: obuhvatilo je 6.000 Amerikanaca i pokazalo da „vežbači” imaju u proseku devet godina „mlađe” telo na ćelijskom nivou u poređenju sa vršnjacima koji vreme provede sedeći.

Tri saveta za dug život

Osim vežbanja, utvrđeno je da još tri aktivnosti povećavaju šanse za dug život:

UGLjENI HIDRATI, u umerenim količinama, blagotvorno deluju na zdravlje. Istraživanje koje je uključilo 15.000 odraslih osoba u periodu od 25 godina pokazalo je da su oni koji su ih jeli redovno, ali ne previše, živeli duže od poklonika dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata.

KAFA je još jedna namirnica koja povoljno utiče na dužinu života. To je potvrdila studija objavljena u JAMA magazinu za internu medicinu, sprovedena na 500.000 ispitanika. Od jedne do sedam šoljica kafe, bez obzira na to o kojoj vrsti i kakvom načinu njene pripreme je reč, dakle uključene su i „domaća”, espreso, filter, instant, bez kofeina... smanjuje rizik od prerane smrti, kaže se u studiji.

KONTROLA nad sopstvenim životom je osećaj koji značajno olakšava ulazak u starost. Ljudi koji vode život kakav žele i okreću se stvarima koje ih interesuju i u „trećem dobu” uspevaju da se osećaju mladima i srećnijima, a to ih inspiriše da budu aktivniji, a samim tim i dugovečniji.