Šešelj napada, Ljajić jača

Najnovija knjiga lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja već svojim naslovom „Novopazarski kralj heroina Rasim Ljajić” optužuje aktuelnog potpredsednika Vlade Srbije i predsednika Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS). Ljajić je više puta na takve optužbe odgovarao da država treba da reaguje, pa „ili ja treba da idem u zatvor za ono za šta me Šešelj optužuje, ili on da ide u zatvor za iznošenje lažnih informacija”. Treće opcije tu, po Ljajićevom mišljenju, nema. Po mišljenju nekih, možda bi Šešeljevo štivo i napadi koji dolaze od lidera radikala Ljajiću mogli i da pomognu.

Državni organi su otćutali ovu najnoviju čarku između Šešelja i Ljajića. Kao da je nadležnost države završena konstatacijom ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, koji je u više navrata istakao da MUP ne raspolaže nikakvim saznanjima o nezakonitim aktivnostima ministra Rasima Ljajića, a o tome je u pisanom obliku obavestio i Narodnu skupštinu.

Pošto nadležni organi nisu reagovali na optužbe, Rasim Ljajić je samog sebe prijavio Tužilaštvu za organizovani kriminal nakon tvrdnje Vojislava Šešelja da je vođa narko-kartela. Ljajić je, kako su preneli mediji, otišao u Tužilaštvo i zatražio da se svaka od Šešeljevih tvrdnji proveri. Međusobne optužbe Šešeljevih radikala i Ljajićevih „sdpsovaca” počele su ranije, još za vreme jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Srbije. Radikali su tvrdili da je aktuelni potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine Rasim Ljajić upleten u trgovinu narkoticima, a poslanici SDPS-a da je Šešelj ratni zločinac i da mu nije mesto među poslanicima. Ove rasprave su na neki način zamenile ili produžile svađe između Ljajićevih i poslanika Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića, što se uklapalo u kampanju za tada aktuelne izbore novog saziva Bošnjačkog nacionalnog veća.

Uključivanje Šešelja u napade na Rasima Ljajića mediji bliski SDPS-u objašnjavali su desetinama hiljada evra, koliko je navodno Zukorlić platio lideru radikala za ovu uslugu. Nasuprot novoj „ljubavi” Šešelja i Zukorlića, ovi mediji su podsećali na predizborno obećanje Zukorlića da u Narodnoj skupštini, sem njega, u ime Bošnjaka, nema ko drugi da se suprotstavi Šešelju.

Ljajić je, pak, više puta najavljivao da posle vanrednih ili redovnih parlamentarnih izbora, ili rekonstrukcije vlade, više neće da bude ministar. Predugo je, govorio je, u vladi, umorio se i red je da neko drugi iz njegove stranke dobije ministarsko mesto. Lokalnim medijima u Novom Pazaru obećao je da će ubuduće više da se posveti delovanju Sandžačke demokratske partije, čiji je osnivač. Naizgled apsurdno, bez obzira na to koliko ga Šešeljevi napadi boleli, Ljajiću ova kampanja lidera radikala ide naruku. Televizije bliske Ljajićevoj stranci svakodnevno po nekoliko puta vrte spotove i priloge o Šešeljevom delovanju i govorima s početka devedesetih godina prošlog veka, uz poruku da je Šešelj ratni zločinac.

„Šešelj dlaku menja, ali mržnju nikako”, poruka je gledaocima ovih televizija, uz isticanje da je ova mržnja svakako namenjena Bošnjacima. Sledi zaključak: „Ako je Šešelj zločinac, koji mrzi Bošnjake, napada Ljajića, to znači da je Ljajić dobar Bošnjak”. Čak i oni koji nisu žestoke pristalice SDPS-a, posle Šešeljevih napada priklanjaju se Ljajiću.

Ima i onih koji veruju da je Aleksandar Vučić pustio Rasima niz vodu, a kooperativnog Bošnjaka našao u Zukorliću. Ipak, retko ko veruje da je „večitom ministru” došao kraj. Nove, prostrane prostorije u centru Novog Pazara, u koje se SDPS uselio uoči Nove godine, ne uzimaju se u zakup ako je vođa na zalasku političke karijere. Pre će biti da je na novom početku.