Vlada zavisi od – teme

U tekstu u „Politici” objavljenom 7. maja opisao sam pod kojim okolnostima bi nakon izbora od 11. maja moglo ponovo da dođe do koalicije između DS-a i DSS-a. U dve reči, osnovna tvrdnja bila je kako će se na ovim izborima pokazati da Kosovo kao tema ima sve manje uticaja u javnosti i kako će glavna pitanja kojima će se zemlja baviti u budućnosti biti ekonomska i socijalna. Na osnovu toga DSS je mogao da odluči da mu se kao koalicioni partner više isplati da ponovo pravi koaliciju sa DS-om nego sa SRS-om. Jer, ako će u naredne četiri godine dominantne teme biti ekonomske i socijalne, takvi poslovi ne mogu da se uspešno završe sa SRS. Naprotiv.

Kako je suditi prema odluci DSS-a, ta stranka odlučila je da ne iskoristi ovu priliku, već je započela pregovore o novoj koaliciji sa radikalima kao da će u naredne četiri godine prioritetne teme biti Kosovo, odbrana integriteta zemlje, ostvarivanje kosovskog zaveta i sl. Koliko je ta procena i politika koja se na njoj zasniva pogubna za DSS vidi se iz njenih izbornih rezultata. Na izborima u decembru 2003. godine, DSS je samostalno osvojio 678.000 glasova. U januaru 2007. godine je u koaliciji sa NS osvojio 11.000 glasova manje, da bi na upravo završenim izborima njegova popularnost opala za oko 150.000 glasova. (Slično je i sa SRS čiji je kandidat u prvom krugu predsedničkih izbora 2008. godine dobio 1,6 miliona glasova, da bi SRS ovoga puta skupio 1,1 milion.) Sve lošiji izborni rezultati predstavljaju kombinovan efekat promašene teme koje ta stranka stavlja u prvi plan, kao i pokušaja da se za svoje ciljeve bori sa SRS-om, koji u borbi za te teme još uvek ima komparativnu prednost.

No, priliku koju nije želeo da iskoristi DSS mogla bi da iskoristi koalicija oko SPS-a. To dolazi zbog činjenice da je SPS danas važnija stranka od DSS-a za formiranje buduće vlade. To je ujedno najvažnija promena koju su rezultati od 11. maja doneli u odnosu na januar 2007. godine.

Izbor sa kojim su sada suočeni socijalisti isti je kao izbor sa kojim je do 11. maja bio suočen DSS: da bi odlučili da li će ići u koaliciju sa SRS–DSS ili sa DS-om, socijalisti moraju najpre da odgovore na pitanje koji su poslovi koji čekaju Srbiju u narednih nekoliko godina, šta su njihovi ciljevi i sa kime te poslove i ciljeve bolje mogu da ostvare. Ako smatraju da je glavni posao koji predstoji Srbiji borba za očuvanje kosovskog zaveta, odlučiće se za koaliciju sa radikalima i Koštunicom; ako, nasuprot tome, misle da su glavne teme koje stoje kao izazovi novoj vladi nova radna mesta, privlačenje investicija i – što je za socijaliste od posebnog interesa – briga za socijalno ugrožene i penzionere, onda će se socijalisti odlučiti za DS i Evropsku uniju.

Čini se da bi u ovom trenutku socijalisti pre mogli da se odluče za koaliciju sa DS. Tome u prilog, u stvari, najviše idu rezultati samih izbora koji su najbolji indikator pravca u kome se kreće zemlja. Uzmimo, recimo, rezultate koji su ostvareni u Kragujevcu. Tamo su stranke koje podržavaju Sporazum sa EU i koje su sebe uspele da predstave kao atraktivne partnere za strane investitore osvojile više od 60 odsto glasova. Da li ima razloga da se sumnja da bi se slični rezultati dobili u celoj Srbiji da je Sporazum imao vremena da da neke efekte? Zaključak je jasan: većinu građana interesuje ekonomsko blagostanje. Ako se ono materijalizuje, kao što se materijalizovalo u Kragujevcu, građani će biti spremni da to da nagrade. Nova radna mesta znače šansu za one koji su u privrednim reformama ostali bez posla. To je, kako kažu socijalisti, njihovo biračko telo. Osim toga, nova radna mesta omogućuju veću ukupnu masu dohodaka, što znači više sredstava za državni budžet, odakle se isplaćuju penzije. To je, takođe, biračko telo socijalista i PUPS-a, stranke koje je sa njima u koaliciji. Konačno, Evropska unija od zemalja članica zahteva propise kojima je neophodno voditi brigu za socijalno ugrožene. Kosovski zavet to ne zahteva. Naprotiv. Sve su to teme do kojih je socijalistima stalo, ako su tokom kampanje bili iskreni u tome da se zalažu za socijalnu pravdu i socijalno ugrožene.

Razume se, postoji još jedan nezavisan faktor koji celu ovu logiku može da preokrene. To je nasilje na Kosovu i patnja srpskog stanovništva koje tamo živi. Ako na Kosovu u periodu dok traju pregovori o formiranju vlade izbije nasilje koje će biti slično onome koje se desilo 17. marta 2004. godine ili 17. marta 2008. godine, tema Kosova će se na velika vrata vratiti na dnevni red i politički odnosi koji su se uspostavili posle 11. maja će se potpuno promeniti. Socijalisti tada nikako neće moći da opravdaju ulazak u vladu sa DS-om i koalicija SRS–DSS–SPS će biti neminovna.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu