Skrivena energija kamena

Šta se dešava iza „zavesa” umetničkog prostora i kroz kakve sve to procese prolaze stvaralac, ali i samo delo pre nego što neka skulptura izađe iz ateljea, otkriva postavka „Kamen i numen”, doktorski umetnički projekat autora Milana Kulića.

Centralni deo izložbe otvorene u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti predstavlja prostorna instalacija sačinjena od belog mermernog praha. Ona se, otkriva Kulić, ne bavi formom, već samim prelaskom materijala iz jednog oblika u drugi – od čvrstog kamena do praškastih čestica u vazduhu.

– Izložba otkriva periferni postupak modelovanja, tokom koga nastaju prašina u prostoru ili ulomci od kamena. Reč je o metamorfozama i promenama kroz koje materijal prolazi – objašnjava Kulić dodajući da za ovu instalaciju nije važna forma koju joj je on dao. Ona je, ističe, važna kao „ne-oblik”.

Svaki skulptor, priča on, provodi veliki deo vremena u ateljeu. Baš ti, procesualni i tehnički delovi rada koji na izložbama ostaju nevidljivi, za njega su u fokusu.

– Obično je vidljiv samo objekat modelovanja, odnosno ta tražena forma. Mene je ipak intrigirao postupak kojim se dolazi do određenog rezultata i svi ovi radovi osmišljeni su baš tako da bi osvetlili i taj deo stvaralačkog procesa – kaže Kulić.

Njegovi radovi, digitalne fotografije objedinjene pod nazivom „Analogije”, bave se interesantnim poređenjima kamena sa drugim materijalima.

– Poredio sam materijale koji su po nekoj svojoj prirodi, a pre svega po sastavu, slični kamenu u njegovim oblicima. Ljuska jajeta, pletenica, so... sadrže kalcijum-karbonat čiji je oblik i mermer – objašnjava umetnik.

I dok posetioci obilaze postavku i razgledaju radove izložene na zidovima, njihov žamor preseca oštar zvuk udaraca „zapisan” u tri predstavljena video-dokumenta.

– Ovaj deo rada zove se „Geneza” i predstavlja dva kamena koji kada se udaraju jedan o drugi stvaraju varnice. To nam otkriva da postoje neke skrivene energije u materijalu koji na prvi pogled nisu očite. Baš to je „numen”, što je u stvari latinska reč koja se odnosi na prisustvo duha u materijalu. Predmetima poput kamena oduvek su pripisivana specifična svojstva, poput magijskih. Kamen je od neolita tako posmatran. Reč je o materijalu sveprisutnom u čovekovoj civilizaciji – ističe Milan Kulić svoju fascinaciju ovim materijalom.