Nemoguća misija

Četiri meseca nakon što je suprug preminuo na adresu našeg stana, ali na ime mog supruga stiže obaveštenje o prispeću preporučene pošiljke. Sa papirom o obaveštenju o prispeću preporučene pošiljke, umrlicom supruga, venčanim listom i rešenjem o zaostavštini gde piše da sam ja jedini naslednik odlazim u Poštu broj 6 u Nišu. Nažalost i na moje zaprepašćenje, službenica na šalteru mi saopštava: „Nikako nećete moći da podignete pošiljku! Za preminulu osobu Vi  ne možete da podignete!”

Na pitanje kako je to moguće, možda se radi o važnom papiru za našu decu, za status našeg stana, službenica osorno ponavlja: „Rekla sam vam, ne postoji mogućnost!”

Pošto sam pokazala koliko sam iznenađena, ona mi odgovara: „Mogu samo da pogledam odakle je pošiljka i da nakon nedelju dana odete  i tražite je direktno od pošiljaoca. Takvi su naši propisi.”

Pošto je pošiljalac, ispostavilo se, Poreska uprava iz Niša, obratila sam se ovih dana njima, ali oni ne znaju o čemu se radi. I dalje tragam za pošiljkom.

I postavljam pitanje: Da li je ovo moguće? Da li se ovakvim besmislenim pravilima Pošte dodatno kažnjavaju i rastužuju članovi porodica preminulih? I da li bi me poslali u Sidnej ukoliko je pošiljalac preporučene pošiljke iz Sidneja?

Dragana Nikolić,

Niš