Gradi se malo, a glavni grad dobija puno

Velika sportska takmičenja, a pogotovo multisportska, kakve su olimpijske ili mediteranske igre ili univerzijade, viđeno je bezbroj puta, dramatično menjaju izgled grada domaćina.
Za dokaze nije potrebno ići daleko. Dovoljno je skoknuti u prošlost, u bivšu Jugoslaviju, i setiti se Splita pre i posle Mediteranskih igara 1979. godine, Sarajeva pre i posle Zimskih olimpijskih igara 1984, ili Zagreba pre i posle Univerzijade 1987. godine.
Ti gradovi su svoje dugoročne razvojne projekte uskladili sa organizacijom ovih takmičenja, gradili nove saobraćajnice, zaobilaznice, sportske objekte, smeštajne kapacitete.

Beograd će u julu 2009. godine biti domaćin 25. jubilarne Univerzijade, priredbe veće od ove tri pobrojane, veće po broju sportista i ukupnog broja učesnika, po broju sportova i broju neophodnih objekata, veće po svim organizacionim parametrima.

Da li to znači da će se Beograd u nešto manje od dve godine, koliko je ostalo do 1. jula i svečanog otvaranja Univerzijade, promeniti kao Split, Sarajevo ili Zagreb? Svakako ne. Bili su to državni projekti. Imalo se, moglo se...      

Projekti NIP-a dobrodošli

Beogradska Univerzijada ne zasniva se na megalomanskim planovima i velikim troškovima. Njoj nedostaje samo jedan objekat.

– Jedini objekat od 64 koliko će se koristiti za Univerzijadu, koji nema alternativu i koji mora da se izgradi, jeste sportsko selo. Druga mogućnost za smeštaj 12.000 učesnika, sportista i njihovih pratilaca ne postoji – kaže Zoran Jovanović, zadužen za brigu o budućim "univerzitetskim" objektima.

Izgradnja sportskog sela u Bloku 67, koje će kada ga sportisti napuste postati moderan rezidencijalni blok, ne ide na teret poreskih obveznika, ni Nacionalnog investicionog plana. Selo se gradi privatnim sredstvima (investitori su austrijski "CEE investmens", čiji je član "Hipo banka", i "Delta M") i očekuje se da će se 160.000 metara kvadratnih novog stambenog i poslovnog prostora naći na tržištu i pre Univerzijade, navodno po povoljnim kreditnim linijama.

– Prema našim dogovorima i planovima, investitor bi trebalo da nam ustupa objekat po objekat kako bismo mogli da ih na vreme opremimo takozvanom organizacionom infrastrukturom – prvi već maja iduće godine, a poslednji maja 2009. U prvi objekat koji bude završen, u bloku jedan sportskog sela, smestićemo operativni centar sa akreditacionim centrom, sigurnosnim i medicinskim centrom. Odatle ćemo pripremati simulacije i nadgledanje svih sistema organizacije – kaže Zoran Jovanović.

Nacionalnim investicionim planom, među mnogim sportskim objektima koji se grade ili će se graditi širom Srbije, ima i nekoliko koji bi se koristili za Univerzijadu.

– Za organizaciju takmičenja i treninga u 21 sportu potrebno je 46 objekata i mi smo sportski program, satnicu takmičenja i raspored treninga uradili kao da će se sve održati na postojećim objektima. Naravno, očekujemo da će neki od planiranih objekata biti završeni i spremni da prime učesnike Univerzijade, ali u ovoj fazi priprema moramo da se oslonimo samo na ono što imamo – kaže Jovanović.

Nacionalnim investicionim planom, uz manji ili veći finansijski angažman lokalnih samouprava, obezbeđena su sredstva za izgradnju atletskog centra u Novom Beogradu (Ulica Ivana Ribara), teniskog centra iza Hale sportova u Novom Beogradu, multifunkcionalne dvorane na Bežanijskoj kosi u sklopu Studentskog sportskog centra, kao i sportskih dvorana u Pančevu, Smederevu i Inđiji.

– Ti objekti bi nam rešili mnoge organizacione probleme, da ne govorim o doprinosu razvoju sporta u budućnosti, ne samo u ovim gradovima, već i u Srbiji uopšte kad je reč o atletskom ili teniskom centru – kaže Jovanović koji nadgleda i rekonstrukciju postojećih sportskih objekata.

Beograd se povezuje "optički"

Sem Beogradske arene i Pionira, koji je renoviran za prošlo prvenstvo Evrope u košarci, svi ostali objekti, većinom izgrađeni pre tridesetak godina, zahtevaju rekonstrukciju i usklađivanje sa Standardima Svetske univerzitetske sportske federacije, koji su – recimo i to – blaži od olimpijskih standarda.

Neki sportski objekti (Pionir, Banjica, Šumice, Voždovac, Hala sportova) već su rekonstruisani, čemu su doprineli EJOF ili košarkaški i vaterpolo šampionati Evrope, a nekima tek predstoji uvođenje klimatizacije, sređivanje krovova, sanitarnih čvorova u šta decenijama nije ulagano.

– Sve to ostaje našim sportistima i sugrađanima, a velika dobit je i potpuno nova informaciona tehnologija i optički kablovi kojima će biti povezani svi objekti koji će se koristiti za Univerzijadu. To podrazumeva i jedinstven sigurnosni sistem koji će omogućiti i da se posle Univerzijade s jednog mesta nadziru sportske arene i lakše primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim terenima – dodaje Jovanović i sam bivši vrhunski sportista.

Naravno, želja je u preduzeću "Univerzijada Beograd 2009" da i grad Beograd svoje planove prilagodi terminima Univerzijade, da se radovi na gradskim saobraćajnicama ubrzaju, da se dva dela Novog Beograda bolje povežu probijanjem planiranih saobraćajnica ispod pruge i nasipa koji ih dele, da se završi rekonstrukcija "Gazele", koja je osnovni uslov za normalno kretanje učesnika Univerzijade iz sportskog sela do sportskih objekata u starom delu grada...

-----------------------------------------------------------

Atletika na Zvezdinom stadionu

Prema trenutnim planovima, univerzitetska atletska takmičenja trebalo bi da se održe na stadionu Crvene zvezde, a za zagrevanje bi bio korišćen stadion Vojne gimnazije koja se nalazi uz stadion Partizana.

– To je maksimalna udaljenost dva objekta koja može da se toleriše, ali u ovom trenutku nemamo drugo rešenje. Stadion Crvene zvezde nema atletski teren za zagrevanje, a na stadion Partizana ne možemo da računamo, jer je predviđeno njegovo rušenje. Naravno, mi podržavamo izgradnju Atletskog centra u Novom Beogradu, ali ne možemo na tome da insistiramo – objašnjava Zoran Jovanović.

-----------------------------------------------------------

Ada širi tribine

Ada Ciganlija će za potrebe veslačkih takmičenja dobiti dodatne montažne tribine i svlačionice i mokre čvorove kontejnerskog tipa.

Reč je o privremenim objektima koji predstavljaju veliku dobit za sportove na vodi i koji mogu da se koriste duže vreme.

-----------------------------------------------------------

Gimnastika dobija dvoranu

Gimnastika, jedan od bazičnih sportova, pre mnogo godina ostala je bez sopstvenih objekata.

Situaciju bi značajno trebalo da popravi dvorana za treninge koja bi se izgradila kao aneks fakulteta za sport i fizičku kulturu u Košutnjaku. U ovom trenutku radi se na pribavljanju svih neophodnih papira i saglasnosti nadležnih institucija.