Za 20 godina čekanja 500 evra

Subotica – Prvih 29 radnika dobilo je odštetnu presudu, kojom im se zbog toga što suđenje za isplatu zaostalih zarada nije završeno u optimalnom roku, isplaćuje po 500 evra. Osnovni sud u Subotici prvobitno je procenio da nematerijalna šteta koju su radnici pretrpeli jer 20 godina čekaju na presudu za neisplaćene zarade vredi 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, ali se na ovu odluku žalilo Republičko javno pravobranilaštvo, te je država putem više sudske instance ublažila kaznu prema svojim institucijama i kaznu preinačila u 500 evra koju isplaćuje Privredni sud.

„Zakonski okvir je od 300 do tri hiljade evra, te se još ne odričemo mogućnosti žalbe Ustavnom sudu”, rekao je Ištvan Huđi, potpredsednik gradskog odbora Samostalnog sindikata, koji je zajedno sa pravnim timom pomogao radnicima da dođu bar do dela svojih prava. Mijo Mufić jedan je od devetoro radnika kojima je i isplaćena odšteta za predugo suđenje. „U današnje vreme za nas koji nemamo i 500 dinara je mnogo, ali ne mogu da budem zadovoljan jer smo oštećeni. Mnogim radnicima država je povezala radni staž, a ja sam sebi uplatio da bih mogao da odem u penziju, niko mi to nije nadoknadio, i još nam nisu ni dosudili isplatu zaostalih zarada”, kaže Mufić.

Odštetne presude za 29 radnika su tek vrh ledenog brega, Ištvan Huđi kaže da je hiljadu bivših radnika potpisalo punomoć pravnom timu. Svi oni 20 godina čekaju na presudu za zarade koje su im priznate, ali nikada nisu isplaćene. Huđi kaže da su, pojednostavljeno rečeno, oni tužili državu što u preduzeću kojim je upravljala 20 godina radnicima nije isplatila zaostale zarade. Zbog velikog broja predmeta vezanih za „29. novembar”, pravni tim je zamolio radnike za strpljenje jer su, kako navode, sva tri suda u Subotici, Privredni, Osnovni i Viši preopterećeni i pokazuju naročit trud u rešavanju ovih slučajeva.

Industrija mesa i konzervi „29. novembar” prvi put je otišla u stečaj 1999. godine, radnici su tada prijavili potraživanja, koja je sud priznao. Dve godine kasnije, fabrika je počela da radi, ali u programu restrukturiranja nisu mogli da naplate zaostale zarade. Tokom 2008. godine fabrika konačno odlazi u stečaj, nakon neuspešnih prodaja u bankrot, te su u međuvremenu prodavani delovi imovine firme „29. novembar”. Nezvanično se od radnika može čuti da je srce fabrike u naselju Aleksandrovo prodato za 84 miliona dinara, od čega je odmah 76 miliona dato Poreskoj upravi, te i za doprinose za zarade koje nikada nisu isplaćene. Država je stavila i hipoteku na fabriku zbog visine dugovanja.

Međutim, stečaj još uvek nije završen i uskoro treba da se nađe na prodaji i nekadašnji deo fabrike u selu Male Pijace, a reč je o silosu i četiri hektara obradive zemlje. Prema procenama koje su rađene, svakom od hiljadu radnika u proseku fabrika je dužna oko sto hiljada dinara. Andrija Kolar, bivši radnik, kaže da u trenutku kada su prijavili potraživanja ona su vredela tadašnjih 10.000 nemačkih maraka. Danas su svedena na oko hiljadu evra, a da kamata za protekli period nije ni uračunata.

„Sindikat je imao moralni i emotivni pristup kako bi se nakon 20 godina učinilo nešto povodom zaostalih zarada radnika”, kaže Marija Novkov, koja je bila u inicijativnom odboru koji je okupio radnike kako bi zajedno lakše došli do ostvarenja bar dela prava koja im je država uskratila.