Sedam decenija nemačke savremene umetnosti

U obrnutom hronološkom rasporedu – od najnovijih pa do najstarijih dela u rasponu od sedamdeset godina – publiku u Muzeju savremene umetnosti Beograd od večeras u 19 sati očekuje opsežan izbor nemačke umetničke produkcije nastajale od druge polovine 20. veka do danas. Na trećem, četvrtom i petom nivou zdanja na Ušću prostire se 350 radova od čak oko 23.000 koji čine bogatu zbirku Instituta za međunarodne odnose u kulturi (IFA), koji radi pod patronatom Ministarstva inostranih poslova Nemačke. Jer, u ovoj zemlji „kultura se više ne posmatra kao treći stub spoljne politike, uz diplomatiju, politiku bezbednosti i poslovanje, već predstavlja njen kamen temeljac”, objašnjavaju u IFA.

Pre Beograda ova postavka, naslovljena „Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke”, gostovala je u Južnoj Koreji, Rusiji, Izraelu, Brazilu i Meksiku. Selekciju dela 94 autora sačinili su kustosi Matijas Vincen i Matijas Fligel koji će na samom otvaranju upriličiti i stručno vođenje, što je dobra prilika koju ne bi trebalo propustiti jer je njihov savremeni pristup oblikovao samu suštinu ove zbirke na veoma poseban način: individualno mišljenje je došlo u kontakt sa širom perspektivom koja je danas mnogo očiglednija.

Zanimljivo je to što su bogatu zbirku sastavljali i brojni direktori ovog Instituta i brojni njegovi kustosi, pa su pred posmatračem i različiti pravci: od realizma i apstrakcije, preko pop arta i „Fluksusa” do socijalne fotografije… Biće viđeno stvaralaštvo prepoznatljivih Jozefa Bojsa, Zigmara Polkea, Gerharda Rihtera, Klausa Rinkea, Katarine Ziverding i drugih, široj javnosti manje poznatih umetnika, kao i različiti mediji – slikarstvo, crtež, grafika, fotografija i skulptura – koji se posmatraju zajedno kao integralna celina, ali i u raznorodnim dijaloškim odnosima, ponegde u kontrastnim. Između ostalog i u formi umetničkog sučeljavanja autora nekadašnje Istočne i Zapadne Nemačke – čime izložba pruža i novu mogućnost da se sagleda četiri decenije dug paralelni razvoj umetnosti u pomenute dve zemlje, budući da zbirka Instituta uključuje i deo umetničkih dela Istočnonemačkog centra za umetničke izložbe (dve institucije su se spojile 1991). Jedan primer dao je Vincen na konferenciji za medije:

– Fotografije Arna Fišera iz Istočne Nemačke i Šaržeshajmera iz Zapadne Nemačke imaju slične teme i pristupe, a i na jednim i na drugim tematski dominira Hladni rat. Istorija umetnosti ne prati uvek političku istoriju, veze između umetnika dve Nemačke bile su mnogo intenzivnije i jače nego političke.

Zoran Erić, kustos MSUB, podsetio je da je od njegovog osnivanja u njemu održano više od 20 izložbi nemačke umetnosti. Neke od najvažnijih bile su postavke „Plavog jahača” i Emila Nolda, reprezentativna izložba Bauhausa, a potom i remek-dela nemačkog ekspresionizma, stvaralaštvo Maksa Bekmana i Georga Bazelica, video-radovi već pomenutog Jozefa Bojsa... Kustoskinja izložbe iz MSUB Žaklina Ratković najavila je i prateće programe koji uključuju gostovanja troje umetnika – Marka Lamerta, Katarine Hinzberg i Olafa Mecela.

Izložbu će večeras otvoriti v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji Tomas Šib i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, a svečanom otvaranju prisustvovaće i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić.