Spomenik kralju Petru Prvom u Štitaru

U božićnom dvobroju „Politike” dirnuo me tekst gospođe Olge Janković o spomeniku kralju Petru Prvom Karađorđeviću. Veoma sam se rastužila kada sam pročitala gde je završio spomenik. Spomenici su deo prošlosti, treba ih čuvati, jer da nije bilo prošlosti, ne bismo imali sadašnjost, ni budućnost.

Mnoga mesta u Srbiji imaju spomenik kralju Petru Prvom. Tako se u selu Štitar, kod Šapca nalazi veličanstven spomenik kralju Petru, na kojem su urezana imena Štitaraca koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. Na spomeniku je i poruka koja opominje: „Blago grobu i u tami što se sjaji/ kom kandilo pripaljuju naraštaji”!

Kao dokaz šaljem fotografiju koju je moj otac Milorad-Lala Maričić, učitelj, snimio pre više od 80 godina. Bio je veliki zaljubljenik u fotografiju a fotoaparatom je ovekovečio Mačvu ondašnjeg vremena.

Nadam se da će ovaj moj skromni prilog doprineti očuvanju naših spomenika, sećajući se i odajući poštu precima, ne zaboravljajući od koga smo potekli.

Rekla bih nešto i o oštećenoj bisti Branimira Ćosića, književnika rođenog u Štitaru, čiji su roditelji bili učitelji. Apelujem na poštovane kulturne i javne radnike, drage Štitarce, da učine nešto da školsko dvorite ponovo krasi to lepo, mlado, umno lice. Autor „Pokošenog polja”, „Deset pisaca, deset razgovora”, „Vrzinog kola”, „Dva carstva” i zbirke pripovedaka „Kao protekle vode” to je zaslužio.

Borka Maričić-Tričković,

Novi Sad