Portiri traženiji od lekara

Diploma srednje škole najtraženija je na tržištu rada, svedoči ujedinjena analiza Nacionalne službe za zapošljavanje i sajta „Infostud”. Statistički posmatrano, veća je šansa da posao pronađe kuvar, frizer ili magacioner, nego lekar, farmaceut ili pravnik. Naime, zvanične brojke Nacionalne službe za zapošljavanje govore da su tokom prethodne godine poslodavci tražili 7.046 prodavaca i samo 310 doktora medicine, 7.046 čistača i svega 314 pravnika, 2.472 portira i tek 490 ekonomista... Iako zvuči paradoksalno, najmanju šansu da pronađu posao imali su – doktori nauka. Naime, u protekloj godini poslodavci u Srbiji su preko biroa za zapošljavanje tražili samo devet doktora ekonomskih nauka, šest doktora pravnih nauka, tri doktora društveno-humanističkih nauka, dva doktora psihologije i dva doktora filologije.

Pogled u spisak traženih zanimanja ruši i sve mitove o profesijama koje su otišle u prošlost. Jer, poslodavci su tokom protekle godine tražili i 476 pakera, 1.692 bravara, 1.326 magacionera...

– Najviše šansi za zaposlenje u prethodnoj godini imali su frizeri, kuvari, mesari, magacioneri i vozači. U gotovo 60 odsto oglasa poslodavci su tražili kandidate sa srednjom stručnom spremom. S druge strane, više od polovine kandidata imalo je visoku stručnu spremu. Mislim da te brojke odlično skiciraju realnost, u kojoj su generacije dece odgajane s pričom „uči školu”, a na zanat se gledalo sa nipodaštavanjem. Zato su zanatlije svih profila postale najtraženije na tržištu rada. Kuvari i poslastičari zarađuju barem dve prosečne srpske plate, a zbog visoke potražnje i dobrih zarada u zemljama regiona, ugostitelji i konobari su postali traženiji od lekara i ekonomista. Vozači su pet puta više plaćeni u Evropi nego u Srbiji, pa ne čudi procena da našoj zemlji nedostaje oko 5.000 vozača autobusa. Poseban problem je medicinska struka, jer se stiče utisak da lekare i medicinske sestre školujemo za „izvoz”. Naime, svega dva-tri odsto poslodavca traži lekare, a Lekarska komora Srbije godišnje u proseku izda 750 sertifikata dobre prakse koji omogućavaju rad u inostranstvu – priča Miloš Turinski iz „Infostuda”.

Na pitanje koja je najtraženija fakultetska diploma, naš sagovornik bez oklevanja odgovara – programeri informacionih tehnologija.

– Najtraženiji su IT programeri, koji imaju (preko) tri godine iskustva, a to su java diveloper, java skript diveloper i net diveloper. Procene govore da u ovom momentu Srbiji nedostaje oko 15.000 IT programera, a osnovni uzrok njihovog deficita je činjenica da je IT mlado zanimanje. S jedne strane, nema toliko školovanih kadrova, a sa druge strane, tržište se naglo razvilo. Kada smo 2017. godine radili istraživanje, čak 95 odsto IT kompanija reklo nam je da ne mogu da pronađu kvalitetan programerski kadar. Zbog toga je Vlada Srbije započela proces prekvalifikacije za posao u IT sektoru – ističe naš sagovornik.

O visokoj stopi nezaposlenosti svedoči i podatak da je na 42.059 oglasa za posao konkurisao čak 213.221 kandidat. Analiza „Infostuda” govori da za jedan posao u proseku konkuriše 59 kandidata, a raste broj poslodavaca koji kao preduslov za konkurisanje traže poznavanje stranog jezika. Naime, njih više od 10.000 tražilo je poznavanje engleskog, nemačkog ili mađarskog jezika. Zanimljivo je da su u skoro sedam odsto objavljenih oglasa poslodavci označili da se na njih mogu prijaviti i osobe sa invaliditetom.

Statistika Nacionalne službe za zapošljavanje svedoči da su tokom protekle godine objavljena 87.743 oglasa za posao. Najviše poslodavaca tražilo je radnike srednje stručne spreme, pre svega prodavce, zidare, tesare, armirače, portire, bravare, auto-mehaničare, mesare, kuvare i vozače. Veliko interesovanje vladalo je i za radnike ugostiteljske struke – konobare i kuvare. Kad je reč o fakultetskim diplomama, poslodavci su najviše tražili ekonomiste, pravnike, građevinske i mašinske inženjere i farmaceute.

Oni podsećaju da je izmenama zakona od 2009. godine prestala da važi obaveza prijavljivanja svakog slobodnog radnog mesta od strane poslodavca, zbog čega NSZ ne raspolaže podacima o ukupnoj potražnji na tržištu rada.