Paralelni svet digitalnih urođenika

Dimitrije Bukvić

27. 01. 2019. 22:00

Срђан Печеничић

Sve je počelo kao dečja igra, kada je Evan, petogodišnjak iz SAD, uz pomoć ukućana na „Jutjub” okačio snimak na kojem sklapa „lego” kocke. Ohrabren početnim interesovanjem vršnjaka, postavljao je nove klipove u kojima se zabavljao i s figuricama „Diznijevih” likova, čudovištima, „Engri brds” lopticama... A onda su s njegovom porodicom kontaktirali magnati u industriji igračaka. Budnosti njihovih marketinških službi nije promakao vrtoglavi porast pratilaca i pregleda na dečakovom jutjub kanalu. Ponudili su mu – sponzorstvo. Bilo je to 2011. godine. Bezmalo deceniju kasnije, trinaestogodišnji Evan zarađuje 1,3 miliona dolara godišnje.

Za igru pred kamerama, finansiraju ga proizvođači igračaka, ne bi li njihovu robu izreklamirao u svojim snimcima na „Jutjubu”. Za to imaju šest miliona razloga, koliko ljudi prati Evanov kanal.

Otac Nenad o sinu Bogdanu

Sveštenik Nenad Ilić, otac jutjubera Bake Praseta, u reagovanju koje je objavio na „Fejsbuku”, naveo je da je prinuđen na komentar zbog mnogih „pozivanja, citiranja, zgražavanja, napada i odbrana”. Ističući da za incident u Novom Sadu nije odgovoran njegov sin Bogdan, Ilić je ocenio da je reč o propustu organizatora. S druge strane, priznao je da ne podržava deo rečnika i slika koje njegov sin koristi u svojim klipovima i da s Bogdanom raspravlja o tome. „On (Bogdan) mi objašnjava da je to način da uspostavi sa svojom publikom iskrenu komunikaciju. Govori jezikom našeg vremena i naše kulture, često se sprdajući s klišeima”, napisao je Ilić. S druge strane, on je ukazao da Baka Prase u svojim sadržajima uporno poručuje svojim gledaocima da ne puše, ne piju, ne drogiraju se i trude se da zdravo žive. Nenad Ilić je u skladu s tim postavio i pitanje koliko bi dece i mladih iskreno prihvatilo takve poruke kada bi pokušao da im ih plasira „neko od dušebrižnika” koji misle da je Bogdanovo delovanje loše.

I nije ova priča digitalni rimejk američkog sna, već potvrda da su jutjuberi postali megazvezde, prevashodno među decom i mladima. Da je tako i u Srbiji, videlo se nedavno u novosadskom tržnom centru, prilikom krkljanca zbog gostovanja Bake Praseta. Za neupućene, to je pseudonim pod kojim na „Jutjubu” svoj kanal održava Bogdan Ilić. Sa svoje 23 godine, ovaj Beograđanin se uklapa u prosečan foto-robot najuspešnijih jutjubera današnjice. To su upravo mahom mladi i mlađi ljudi, u tinejdžerskim ili dvadesetim godinama, mada ima među njima i dece. Bilo da kače „gejmerske” klipove, namenjene savetima za prelaženje video-igrica, zabavne snimke ili modne „vlogove” (video-blogove), publika su im pretežno vršnjaci, s kojima dele generacijski pogled na svet. A to je pogled digitalnih urođenika „generacije iks”, rođenih i odraslih u okruženju blagodeti interneta. I sraslih s njima.

Naravno da ne zarađuju svi jutjuberi vrtoglave cifre, pogotovo ne odmah. Po osnivanju kanala, primarni cilj je da se evoluira u rang influensera, to jest uticajnog delioca sadržaja. Do toga se dolazi uz pomoć sabskrajbera – korisnika koji se pretplaćuju na informacije o nečijem kanalu. S njihovim rastom, skače i broj „vjuova” (pojedinačnih pregleda klipova), što privlači sponzore i donosi novac.

Jutjuberi, sabskrajberi, influenseri... Zvuči kao novogovor. I zaista, mnogi misle da razmere ovog fenomena poprimaju orvelovske dimenzije. I da su jutjuberi i njihovi sledbenici zapravo deca i omladina koji se pretvaraju u zavisnike od interneta i otuđuju. Nasuprot tome su tvrdnje da je reč samo o novom načinu ispoljavanja kreativnosti.

Shvatanje da su deca otuđena zbog upotrebe interneta dr Dalibor Petrović, sociolog i profesor Beogradskog univerziteta, navodi kao primer brkanja uzroka i posledica.

„Moje je iskustvo da su otuđena upravo zbog tempa života i toga što im roditelji bez ikakve kontrole daju različite sprave. Tako prepuštena sama sebi, gledaju crtaće, klipove, igrice, a kad malo sazru i jutjubere, koji im objašnjavaju različite stvari u zavisnosti od interesovanja. Deca pritom imaju osećaj da im se jutjuber obraća njima bliskim jezikom, oslobođenim stega, skrupula i konvencija. I onda, kad imate deset ili petnaest godina, mislite da je neko ko tako priča zapravo uspeo da izmakne pritisku društva, da je ’kul’ i otvoren. Tu se uspostavlja kvaziintiman odnos između dece, ispuštene od roditeljske kontrole, i jutjubera koji su malo stariji od njih”, navodi Petrović. Kreativnost je, dodaje on, prisutna samo kod nekih jutjubera koji u moru sličnih uspeju da privuku pažnju, što je posledica njihovog talenta. „Štaviše, danas imate čitav pokret klinaca koji gledaju omiljene jutjubere i oponašaju ih na svojim kanalima”, ističe Petrović.

To potvrđuje i Miomir Popeskov, osnivač „Kliker IT centra za decu”, u kojem se organizuju kursevi programiranja za najmlađe. Njegovo iskustvo svedoči da brojni polaznici tih tečajeva imaju svoje jutjub kanale. A reč je o deci uzrasta od osam godina pa naviše.

„Na svojim kanalima oni najčešće kače stvari iz svog okruženja i života – šta im se dešava, gde su bili, šta su radili – ugledajući se pritom na jutjubere koje prate. Najbitniji su im ’sabovi’, kako oni kažu, odnosno broj pretplatnika”, ističe Popeskov.

Kad je reč o najpoznatijim jutjuberima, njihovi roditelji često su i junaci klipova svoje dece, poput Nenada Ilića, poznatog sveštenika SPC i reditelja, koji je otac upravo Bake Praseta. Isto tako i Muđa, „gejmer” iz sela Drmno kod Kostolca, protiv svog ćaleta, kako ga naziva u klipovima, igra igrice. Ipak, takvi primeri se čine kao izuzeci koji potvrđuju da jutjuberi čine paralelni svet, u koji roditelji retko zalaze ili se u njemu ne snalaze. Zapravo, kako kaže Dalibor Petrović, nove tehnologije su donele puno mikrosvetova u kojima živimo zajedno, a nismo u vezi jedni s drugima, već živimo paralelno jedni pored drugih. S druge strane, dodaje on, otkad je sveta i veka, ljudi su se trudili da dobiju neku vrstu „lajka”, koji je sad vidljiviji jer je prešao u onlajn sferu.

Tržni centar u Novom Sadu kada je gostovao Baka Prase (Foto Printskrin Jutjub)

„Bez obzira na tu tehnološku formu, mi mnogo toga u našem društvenom životu radimo zato što imamo podršku drugih ljudi. Najzad, ako neko programira aplikacije za android i milioner je, a hvalimo ga kako je odličan programer koji ne mora da izađe iz svoje sobe da napravi veliki novac, zašto se čudimo ako u domenu zabave ili skretanja pažnje neko radi to isto”, ističe Petrović.

Kad smo već kod skretanja pažnje, pomalo je zaboravljen primer Zorane Jovanović, modne vlogerke kodnog imena Zorannah. Najpre je stekla slavu na „Jutjubu”, da bi na Sajmu knjiga 2015. godine izazvala tektonski poremećaj svojom knjigom koju je najšira javnost ocenila kao trivijalno štivo. Isti je slučaj bio i s jutjuberkama Janom Dačović ili Marijom Žeželj, na čijoj su se promociji na Sajmu knjiga tiskali redovi dece i omladine, čekajući potpis autorke. Istovremeno je za susednim štandom Ljubivoje Ršumović tavorio sam, čekajući da potpiše svoje zbirke dečje poezije. I koliko god se sablažnjavali nad time, činjenica je da Ljuba Ršum nema jutjub kanal, već se pojavljuje pretežno na TV – mediju koji, prema istraživanjima, mladi i deca sve manje prate.