Kako ublažiti „odliv mozgova"

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu je 21. januara 2019. predstavljen šesti godišnji Globalni indeks konkurentnosti za talente za 2019. godinu (2019 Global Talent Competitivenes Index – GTCI), u kojem je po indikatoru konkurentnosti za zadržavanje talenata Srbija rangirana na 123. poziciji od ukupno 125 zemalja koje obuhvata izveštaj (ispred Bosne i Hercegovine i Venecuele), a po indikatoru konkurentnosti za korišćenje i privlačenje talenata iz inostranstva na 120. poziciji (ispred Grčke, Moldavije, Hrvatske, BiH i Venecuele).

Istina, globalno – zahvaljujući nekim faktorima iz oblasti obrazovanja i istraživanja – Srbija je rangirana na 68. poziciji u svetu, ili na 35. među zemljama evropskog regiona (ispred Albanije, Moldavije i BiH). Ovogodišnji globalni indeks konkurentnosti za talente pokazuje da je Švajcarska i dalje na prvoj poziciji. Slede Singapur i SAD. Evropske zemlje, ipak, u celini uzev, dominiraju, budući da se njih 16 rangira među prvih 25 zemalja širom sveta.

Izveštaj takođe otkriva da prvih deset zemalja zajedno karakteriše nekoliko ključnih faktora – sve one imaju razvijen sistem obrazovanja koji predstavlja povoljan ambijent za izgradnju veština potrebnih za zapošljavanje na današnjem tržištu rada.

Cilj ovogodišnjeg izveštaja, kako je istaknuto na predstavljanju ovog dokumenta, jeste da se u prvi plan ističe i sagleda uloga talenata u preduzetništvu. Talenat je postao mejnstrim briga za kompanije, narode i gradove. Performanse talenata danas se jasno ističu kao ključni faktor za privredni rast, otvaranje radnih mesta i inovacije. Istraživački pristup u ovogodišnjem izveštaju je preduzetnički talenat. Ovaj pristup uključuje različite sisteme upravljanja.

Gradovi igraju sve značajniju ulogu u privlačenju talenata i predstavljaju čvorišta sa inovativnim strategijama za talente. Ove strategije obuhvataju sve aspekte konkurentnosti za talente. Ovogodišnji izveštaj obuhvata 114 gradova rangiranih i upoređenih po specifičnim pokazateljima za svakog. U izveštaju se nivo globalne konkurentnosti za talente meri analizom 68 varijabli u svim zemljama i gradovima. Treba reći i to da je Izveštajem za 2018. bilo obuhvaćeno 119 zemalja i 90 gradova.

„Koncept otvorenosti je od ključnog značaja za preduzetnički talenat, a i poslovna kultura ima važnu ulogu. Preduzeća i gradovi treba da idu ruku pod ruku i da neguju kulturu unutrašnjeg preduzetništva, iznad svega da imaju u vidu kontinuirano učenje, jer je ljudski faktor ključ za uspeh digitalne transformacije”, ističe Vinod Kumar, izvršni direktor firme „Tata komunikejšens”. To znači da će se pomoću tog ključa otključavati brave pozitivnog potencijala koji tehnologija nosi sa sobom, posebno u svetu gde „ljudi i mašine rade rame uz rame”.

„Kako se svet rada brzo menja, postoji opasnost da će se, ako zemlje i gradovi ne poseduju prave uslove za privlačenje talenata, ljudi i preduzeća iseliti i tražiće bolje mogućnosti negde drugde”, ističe Alen Dehaze, predstavnik „Adeko grupa”. U sličnom smeru je i poruka Filipa Montera, akademskog direktora INSEAD i jednog od urednika ovogodišnjeg izveštaja, koja glasi: „Za uspeh preduzetništva talenat je odlučujući; sve vrste organizacija moraju da privlače i poboljšaju preduzetnički talenat, u eri u kojoj digitalne transformacije preoblikuju ekosisteme širom sveta”.

Srbija, nažalost, zaostaje po mnogim segmentima razvoja. To pokazuje izveštaj o kojem je ovde reč. Zaostaje po intenzitetu konkurencije, uvozu tehnologija, održivog razvoja, potrebnih profila stručnosti na tržištu rada, profesionalom menadžmentu i slično. U stvari, po profesionalnom menadžmentu, Srbija je na 121. poziciji, ispred Kirgizije, BiH, Alžira i Jemena.

Prema tome, pitanja vezana za zadržavanje i privlačenje talenata iz dijaspore valjalo bi da budu visoko na političkoj agendi izvršne i zakonodavne vlasti naše zemlje. Fokus bi morao da bude usmeren na doprinos naših talenata inovativnom sistemu zemlje i na načine njihove saradnje sa poslenicima nauke i tehnologije iz dijaspore.

Kako ublažiti problem emigracije talenata? Demokratsko upravljanje je najbolje rešenje za kancerogeni problem „odliva mozgova”, a ne restriktivne mere. Srbija bi morala da prevaziđe brojne slabosti, kao što su nizak nivo ukupnih i budžetskih ulaganja u istraživanje i inovacije; odsustvo strateškog upravljanja; mali broj istraživača u privredi; odsustvo mehanizama za saradnju nauke i privrede; mali broj patenata i tehničkih rešenja i mnoge druge.

Profesor Univerziteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista