Građanska neposlušnost

Svaka demokratija koja je zasnovana na principima građanske države i koja je sigurna u sebe posmatra građansku neposlušnost kao normalni i neophodni deo političke kultureU sferi naše kritičke javnosti danas se često barata pojmom „građanske neposlušnosti”. Stoga bi bilo uputno naznačiti samu njegovu suštinsku funkciju. Ovaj pojam postao je sastavni deo svake liberalno-demokratske teorije i ustavnopravnog poretka zasnovanog na njoj. Osnovni razlog legalizacije ovog pojma leži u svesti o nemogućnosti uspostavljanja idealnog formalno-institucionalnog sistema koji bi sam po sebi onemogućio sve oblike nepravdi: ugrožavanje individualnih i medijskih sloboda; pojavu raznovrsnih modaliteta diskriminacije koji dovode u pitanje jednaka prava za sve članove društva; stvaranje prikrivenih neformalnih centara moći koji nastaju izigravanjem demokratskih procedura; ali i tendencije radikalnog izopačavanja vladavine prava u arbitrarnu, tj. autokratsku vlast itd.

U svim tim i sličnim situacijama građani na čijoj slobodno izraženoj volji počiva svaki liberalno-demokratski sistem imaju pravo na ispoljavanje neposlušnosti. Karakter i opseg te neposlušnosti zavisiće od karaktera i opsega onoga što je izazvalo njihovo nezadovoljstvo.

Po nemačkom teoretičaru Jirgenu Habermasu, „građanska neposlušnost je moralno utemeljeni protest i u njegovoj osnovi ne mogu biti samo privatna uverenja i lični interesi, ona je javni čin koji se po pravilu obznanjuje i o čijem ishodu policija može imati svoj proračun; ona uključuje namernu povredu pojedinih pravnih normi; pored pravila u kojima se ispoljava, građanska neposlušnost ima simbolički karakter – iz čega proizlazi ograničavanje na nenasilna sredstva protesta”.

U građanskom protestu povreda pravne norme treba da bude u vezi sa ciljem kojem se teži. Građanski protest mora da čuva fizički i psihološki integritet protivnika protesta ili trećeg koji ne učestvuje u toj manifestaciji. Jedan od prvih koji su odredili karakter građanske neposlušnosti bio je Amerikanac Henri Dejvid Toro, koji je odbio da plati porez i otišao u zatvor. Razlog zbog kojeg je on tako postupio jeste njegovo nastojanje da se suprotstavi američko-meksičkom ratu, koji je izbio zbog američke težnje da se institucija ropstva proširi i na meksičku teritoriju.

U svom čuvenom eseju, ovaj autor je poredio vlast sa mašinom: kada ta mašina počne da proizvodi nepravde, onda je dužnost samosvesnih građana da pruže otpor kako bi se zaustavilo nasilje. Po njemu, građani ne mogu dozvoliti da vlast umrtvi njihovu savest i da tako postanu saučesnici u činjenju tih nepravdi. Veliki antirasistički pokret u Americi našao je svoju inspiraciju u učenju Toroa. Jedan od predvodnika toga pokreta, Martin Luter King istakao je: „Torovo učenje je bilo živo u našem pokretu za građanska prava”, posebno njegova ideja „da nijedan moralni čovek ne sme da se prilagođava nepravdi”.

Najmasovniji izlivi građanske neposlušnosti nastajali su u uslovima voluntarističke preobrazbe demokratskog poretka u onaj tiranskog ili autokratskog tipa. Najutemeljenije opravdanje takvim izlivima dao je utemeljivač liberalističkog učenja Džon Lok: „Jer ko će”, ističe on, „biti sudija o tome da li njegov poverenik radi pravilno ili u skladu sa ovlašćenjem – do onaj koji ga je odaslao i ko mora, pošto ga je odaslao, da još raspolaže vlašću da ga odbaci kada prenebregne ovlašćenje... Narod će biti sudija... Kad god zakonodavci pokušavaju da oduzmu ili razore svojinu naroda ili da ga dovedu do ropstva pod arbitrarnom vlašću, oni sebe stavljaju u stanje rata sa narodom koji je odmah razrešen svake poslušnosti.”

Savremeni protestni pokreti koji su deo građanske neposlušnosti predstavljaju izraz zrelosti političke kulture i etike otpora svakom vidu represije i tlačenja. Svaka demokratija koja je zasnovana na principima građanske države i koja je sigurna u sebe posmatra građansku neposlušnost kao normalni i neophodni deo političke kulture.

Legalnu osnovu za svoje aktivnosti protestni pokreti nalaze u ustavnim principima po kojima je dozvoljena sloboda mirnog protestnog okupljanja građana.

Direktor Međunarodne filozofske škole Feliks Romulijana

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista