Hrvati iz BiH protiv odluka Haškog tribunala

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Hrvatski narodni sabor (HNS) – nevladina organizacija koja okuplja sve političke predstavnike Hrvata iz BiH – usvojio je u subotu deklaraciju u kojoj je jedna odredba posebno zasmetala bošnjačkim političkim liderima i organizacijama. U tekstu deklaracije poziva se na izmene Ustava BiH i uređenje u skladu s načelima „federalizma”, kako je to sugerisao i Evropski parlament, ali je najveću prašinu podigao pasus u kom se „odbacuju kvalifikacije Haškog tribunala o udruženom zločinačkom poduhvatu koje se neosnovano i nepravedno pripisuju Republici Hrvatskoj, Hrvatskoj Republici Herceg-Bosni i Hrvatskom veću odbrane”. Ta, kako navode, „zlonamerna kvalifikacija” se koristi za „pokušaj ostvarenja ratnih ciljeva jedne od strana u ratu u BiH”.

U tim rečenicama dokumenta koji istovremeno poziva na preuređenje BiH – koja je okarakterisana kao „neostvarena država”, u Sarajevu čitaju kao „antibosanski čin u pravcu teritorijalne autonomije Hrvata, podelom BiH”. Naime, HNS-u je postojeće stanje neprihvatljivo za Hrvate u BiH, a da bi se to poboljšalo „potrebna je nova racionalnija administrativno-teritorijalna organizacija zemlje”. Kritikuju se odluke visokog predstavnika kojima je „dovedena u pitanje dejtonska BiH” i prava Hrvata. Član Predsedništva BiH iz hrvatskog naroda, Željko Komšić, u izjavi za Radio Sarajevo je rekao da zahtevi za preuređenje nisu jedina sporna stvar koja se desila na „parasaboru trećeg entiteta” i naveo: „Odbacivanje presuda Tribunala u Hagu je još problematičnije”. Reč je o presudi u slučaju „Prlić i ostali”. Za Izetbegovićevu SDA to je dokaz „nasrtaja na istinu o agresiji na BiH, uvredu žrtava udruženog zločinačkog poduhvata i pokušaj da se revidira istorija”. U istom saopštenju Izetbegovićeva partija prebacuje predstavnicima HNS-a što su 9. januara prisustvovali proslavi Dana RS u Banjaluci, što u SDA vide kao „narušavanje vladavine prava”.

Nešto ranije, nakon izbora Željka Komšića u Predsedništvo BiH i uverenja da je to urađeno inženjeringom i „majorizacijom”, sabor Hrvatske u Zagrebu usvojio je u decembru deklaraciju u kojoj je zatražio ustavne promene u BiH, što su u Sarajevu videli kao uplitanje u pitanja susedne države. U obrazloženju deklaracije Hrvatskog sabora, između ostalog, podseća se na Vašingtonski sporazum iz marta 1994. u okviru kog su Alija Izetbegović i Franjo Tuđman potpisali sporazum o konfederalnim vezama između muslimansko-hrvatske federacije i Hrvatske. Vašingtonskim sporazumom koji je prethodnica dejtonskom, Hrvati su pristali na ukidanje Herceg Bosne i ulazak u muslimansko-hrvatsku federaciju, sadašnju Federaciju BiH.