Biti il" ne biti za „Turski tok" preko Srbije

Sekretarijat Energetske zajednice treba do kraja ove nedelje da se izjasni o projektu „Turski tok”, čija bi druga cev trebalo da prođe preko teritorije Srbije, potvrđeno je za „Politiku” u ovom sekretarijatu, čije je sedište u Beču.

Ovaj odgovor treba da usledi pošto je Agencija za energetiku Srbije u oktobru prošle godine zatražila izuzeće od pristupa treće strane budućem gasovodu, koji će ići kroz Srbiju i biti povezivan na bugarski i mađarski nacionalni transportni sistem.

Savet AERS-a tada je „Gastransu”, firmi koja će graditi ovaj gasovod, odobrio oslobađanje od obaveze primene regulisanih cena i izuzeće od obaveze vlasničkog razdvajanja delatnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnog gasa, predviđenih Zakonom o energetici.

Na naše pitanje da li bi odluka Energetske zajednice u ovom času mogla da bude negativna, s obzirom na to da Brisel i SAD uporno pokušavaju da obustave gradnju „Severnog toka 2”, kojim će se, baš kao i „Turskim tokom”, transportovati ruski gas, u Energetskoj zajednici za „Politiku” odgovaraju da će se mišljenje odnositi na uticaj projekta na tržište gasa u Srbiji i regionalno gasno tržište, na sigurnost snabdevanja i na pitanje da li projekat zahteva izuzeće od evropskih pravila, kao što su razdvajanje i slobodan pristup cevovoda. Mišljenje će biti objavljeno na sajtu Energetske zajednice, zajedno sa vestima, navodi se u odgovoru našem listu.

Upitan da prokomentariše jučerašnje navode Radija Dojče vele da će „Turski tok” prolaziti kroz Srbiju, a odatle dalje ka tržištima Mađarske, Austrije, Italije, Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, kaže da se čini sve da se ovaj projekat dobije i da je verovatnoća vrlo visoka.

– Srbija je spremna za izgradnju tog gasovoda. Uveren sam da će projekat zaživeti, a konačna rešenja znaće se u narednim danima – ističe Bajatović.

Kako navodi Radio Dojče vele, izgradnja druge trase ruskog gasovoda „Turski tok” probudila je nade kod najmanje pet balkanskih država – Bugarske, Grčke, Makedonije, Bosne i Hercegovine.

Ukoliko projekat zaista zaživi, u planu je da Srbija i Rusija zajednički finansiraju gradnju oko 400 kilometra, od granice sa Bugarskom do Mađarske, s tim što je za projektovanje, izgradnju i rad gasovoda u Srbiji „Gasprom” izdvojio 788 miliona evra.

Na pitanje da li zeleno svetlo Energetske zajednice za Srbiju znači i obavezu Bugarske da krene u gradnju „Turskog toka”, jer bez nje gas ne može da stigne ni do nas, Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da je to obavezujuće i za Bugare, tim pre što je Bugarska već članica Evropske unije.

– Budući da Bugari govore da su krenuli u gradnju 40 kilometara ovog gasovoda od Turske, stiče se utisak da je tamošnja vlada dobila mig Zapada da uđe u ovaj posao. Gradnja bi mogla biti utoliko izvesnija ako se zna da je tamošnja državna kompanija „Bulgartransgas” prošle godine raspisala tender za izgradnju gasovoda od Turske – ističe Vuletić.

„Gasprom” je i sam potvrdio da mu je „Turski tok” jedan od većih projekata za ovu godinu, te da je predviđeno da u njega budu uložene oko 1,3 milijarde evra. Od toga, na postavljanje druge podvodne cevi ide 349 miliona evra, a na kopneni deo trase, do granice sa Evropskom unijom, još 237,5 miliona.