Marković: Ulemek je izmanipulisan da me okrivi

Kompletna optužnica je neozbiljna. Moja jedina krivica je što sam bio načelnik Resora državne bezbednosti u vreme ubistva. Ja pred ovim sudom ne branim sebe. Nemam od čega da se branim. Ja želim da se sazna istina, kazao je Radomir Marković, prvooptuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u aprilu 1999. godine, na kraju svoje završne reči juče pred Specijalnim sudom u Beogradu.

U jednoipočasovnom izlaganju, bivši šef DB-a analizirao je dokaze izvedene na suđenju i naveo da nijedan od stotinu svedoka ne zna ko je ubio Ćuruviju i da se istina neće saznati ukoliko optuženi budu oglašeni krivim.

Naglasio je da specijalno tužilaštvo ima problem sa glavnim svedokom Brankom Prpom, koja je u trenutku likvidacije bila sa Slavkom Ćuruvijom u povratku iz popodnevne šetnje, tokom koje su praćeni. Prema navodima optužnice, okrivljeni Ratko Romić je Prpu udario drškom pištolja u glavu, dok je okrivljeni Miroslav Kurak pucao u Ćuruviju.

„Neozbiljno je tvrditi da neko ko ima dioptriju minus dva i po ne vidi na pola metra, kao što tužilac tvrdi. Branka Prpa je rekla: ’Ubicu sam dobro videla i njegov lik mi se urezao u pamćenje za ceo život’, a svedočila je da je ubica imao krupne crne oči i da je bio izuzetno bled u licu, visine oko 175 centimetara. Taj opis se dijametralno razlikuje od opisa optuženog Miroslava Kuraka. Ona je dala opis Luke Pejovića, a nema dokaza da je on ubica, iako ima indicija. Ona je insistirala na izuzetno morbidnom bledilu lica, a Luka Pejović baš tako izgleda, bled, beo kao kreč”, kazao je Radomir Marković.

Posebno je analizirao moguće motive za ubistvo novinara i vlasnika listova „Dnevni telegraf” i „Evropljanin”.

„Branka Prpa je izjavila da on nije imao političkih ambicija i da je novinar koga samo interesuju njegove novine. Međutim, ovde tužilaštvo ima tezu da je on imao ambicije da bude političar i da je ugrožavao vlast. Ne stoji motiv iz optužnice – da je ubijen radi očuvanja političke vlasti i moći. Ćuruvija nije bio na merama zato što piše tekstove ili ugrožava vlast, već zato što je održavao kontakte sa osobama koje su obaveštajno interesantne za službu”, rekao je Marković.

Podsetio je i da je Ćuruvija ubijen u jeku NATO bombardovanja, 11. aprila 1999. godine.

„Srbija gori, a mediji obaveštavaju svetsku javnost da je ovde divljaštvo i da je Slobodan Milošević ’balkanski kasapin’, pa se pitam šta je za državu bila veća opasnost u to vreme – da li Slavkovo pisanje ili NATO bombardovanje. A posle, kada nisu uspeli Miloševića da osude u Sheveningenu, onda su hteli da mu dokažu ubistva političkih protivnika, pa su optužili nas iz Državne bezbednosti”, izjavio je Radomir Marković.

Osvrnuo se i na, kako je kazao, kapitalne svedoke tužilaštva – Milorada Ulemeka, braću Simović i Miladina Suvajdžića, rekavši da oni nikada nisu poligrafski testirani, ali da im se apriori veruje.

„Očigledno je da su svojim izjavama želeli da privuku pažnju tužioca da bi izdejstvovali blaže zatvorske kazne. Naveli su da njihova saznanja potiču od pokojnog Dušana Spasojevića, a Ulemek je jasno izjavio da ne zna ništa o tome ko je ubio Ćuruviju. Očigledno je da je bio izmanipulisan jer izdržava kaznu pod posebno strogim i teškim, čak nehumanim uslovima”, dodao je optuženi Marković.

Zbog ograničenog vremena izlaganja, kazao je da delove svoje završne reči neće pročitati, ali je sudu predao izlaganje u pisanoj formi, na 44 stranice.

Sudsko veće zakazalo je nastavak iznošenja završnih reči okrivljenih za 7. mart. Tada će govoriti optuženi Milan Radonjić i Ratko Romić, a optuženi Miroslav Kurak je u bekstvu. Posle toga biće zakazano izricanje presude. Budući da je Slavko Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999. godine, prvostepena presuda za ovaj zločin, biće izrečena tačno dve decenije kasnije.