Kako živi Bosanac u Švedskoj

Švedska je oduvek važila za zemlju idealnu za stanovanje, a kako u njoj izgleda život jednog Balkanca vidi se iz priče nekadašnjeg stanovnika Bosne i Hercegovine. Radi se o čoveku koji je u ovu skandinavsku zemlju otišao pre dve decenije i gde trenutno radi u privatnoj firmi koja se bavi proizvodnom delatnošću u marketingu. On je pričao kako izgleda život u Švedskoj gde mu je radno vreme osam radnih sati na šta još dolazi pola sata ili sat za ručak, neplaćeno.

– Znači, tamo sam devet sati, od kojih je osam plaćeno. Radim od 7-16, a svaki minut pre i posle je plaćen puta 1.25 jer se računa kao prekovremeno. Plata je u proseku 2.800 evra, mada i to dosta varira zavisno od iskustva. Početna je oko 2.000 evra. Na ovaj iznos ide 30% poreza, koji ide državi i od kog se sve finansira – od policije, vojske, preko bolnica, vrtića, škola, razvoja gradova...  

Kada je reč o kvalitetu i troškovima života, oni mnogo zavise od toga u kom tipu objekta se živi.

– Svi mlađi ljudi žive u stanovima, a sve porodice sa decom u kućama. Naravno, ima izuzetaka, ali tako je najpraktičnije. Da bi se živelo, dvoje moraju da rade puno radno vreme. Moglo bi se reći da na stanarinu/kuću ide 25% primanja, znači nekih 800-1.400 evra. Svi objekti se uzimaju na kredit, gde možeš da izabereš malo višu fiksnu kamatu na recimo 10 godina ili kliznu kamatu koja trenutno iznosi 1.6%.

Kada je reč o troškovima za režije, na struju za kuću kao što je njegova (100 kvadrata) troši se 60 evra, hladna voda košta 15 evra, a grejanje i topla voda oko 150 evra mesečno. Fiksni telefon se ne koristi uopšte, uglavnom svi imaju mobilne telefone, čiji računi iznose 25 evra fiksno, za kojih možeš da pričaš, šalješ poruke i koristiš 5 gigabajta interneta.

Za hranu troši otprilike 500 evra mesečno, s tim da sve više ljudi kupuje samo eko hranu, a ona je dosta skuplja. Hleb košta dva evra, litar mleka jedan evro, crveno meso je najskuplje, i do 30 evra za kilogram, dok piletina košta 8 evra kilogram.

– Koliko ostaje od plate se ne može reći, jer sve porodice imaju decu koja imaju razne sportske aktivnosti. Deca od pet godina pa nadalje idu često na po dva sporta nedeljno, znači četiri treninga. Sve to varira, ali uopšteno recimo da one prave štediše sa prosečnim platama, koji žive u stanu, mogu da uštede i jednu celu platu, znači oko 2.000 evra. Sa druge strane porodice sa decom koje žive u kućama mogu da se zadovolje sa 500 evra.

Što se tiče ostalih troškova, vrtić košta 80 evra, i sve ulazi u cenu, a dete je tamo deset sati.

– Škola je besplatna, a hrana i sve što je potrebno se finansira od države tj. od našeg poreza od 30%. Automobil na kredit košta u proseku 300-400 evra na sedam godina. Sad pričam o malo većim karavanima, jer se to najviše kupuje. Govorimo o novim automobilima, naravno. Polovni opet variraju mnogo.

Redovan godišnji odmor u Švedskoj je ukupno pet nedelja, gde poslodavac mora odobriti četiri nedelje odjednom ako to radnik želi. U proseku se mogu „zaraditi” još tri od prekovremenog rada. Svaki minut koji osoba radi naknadno ide u saldo sati i tako se prikupi još koja nedelja. Tih pet nedelja je plaćeno normalno, kao da se radi.

Kada je reč o roditeljstvu, radnik koji dobije dete ima pravo na 420 slobodnih plaćenih dana, koji se mogu podeliti sa suprugom kako želite. Ali ima još jedna zanimljiva računica, prenosi njegovu priču magazin Buka.

– U nedelji ima sedam dana. Ti možeš da uzmeš plaćeno od 1-7 dana i od toga zavisi koliko dugo možeš biti sa detetom. Ako drugi roditelj ima dobra primanja može se uzimati manji broj dana, recimo tri dana, i onda kada podeliš 420 sa tri dobiješ 140 nedelja. To je skoro tri godine i niko ti to ne može odbiti po zakonu kada je dete u pitanju.