CIA pobija sve što Tramp kaže

Američke obaveštajne službe objavile su izveštaj o dešavanjima u svetu, pobijajući gotovo sve ono što šef Bele kuće primećuje kao pretnju po nacionalnu bezbednost. Zbog toga ih je Donald Tramp nazvao „naivnim” i „pasivnim”, što je za njegove podržavaoce značilo novu bitku protiv duboke države, a za kritičare – nastavak rata protiv činjenica.

Centralno obaveštajna agencija (CIA), Nacionalno bezbednosna agencija (NSA), vojnoobaveštajna agencija i druge službe nedavno su u Kongresu predstavile svoja saznanja o pretnjama po nacionalnu bezbednost. Njihova zapažanja su: Pjongjang se neće u potpunosti odreći nuklearnog naoružanja, Islamska država je oslabljena, ali ne i poražena, a Iran ne pokušava da napravi atomsku bombu, prenosi Si-En-En. To je u suprotnosti sa ocenama prvog čoveka administracije, koji smatra da više „ne postoji nuklearna pretnja od Severne Koreje”. Posle prošlogodišnjeg samita u Singapuru, Tramp i Kim Džong Un nameravaju da se ovog meseca ponovo susretnu da bi razgovarali o ukidanju severnokorejskog nuklearnog programa. Američki lider ističe da pregovori odlično napreduju i da azijska država više ne ispaljuje rakete, verujući da je to njegov veliki spoljnopolitički uspeh.

Iako su obaveštajci potvrdili da izolovana komunistička vlada zaista u poslednje vreme ne testira nuklearno oružje i rakete, ipak su procenili da se Kim neće odreći pomenutog arsenala jer mu on garantuje opstanak na vlasti.

Pošto veruje da su islamisti pobeđeni, šef vlade u Vašingtonu je krajem prošle godine naredio povlačenje američke vojske iz Sirije. Za podržavaoce aktuelne administracije to znači da Tramp ispunjava obećanje da će povući SAD iz svetskih sukoba, ali je direktorka CIA Džina Haspel upozorila u Kongresu da bi džihadisti „mogli da se regrupišu i ostanu pretnja za SAD”.

Za razliku od tajnih službi, šef izvršne grane vlasti smatra da Teheran i dalje razvija nuklearno oružje i zato je povukao američki potpis sa sporazuma sa šiitskom republikom, ponovo joj uvodeći sankcije.

„Obaveštajci su izgleda krajnje naivni i pasivni kad je reč o opasnostima iz Irana. Greše”, tvitovao je on, navodeći da vlada Hasana Rohanija pravi probleme na Bliskom istoku, testira rakete i predstavlja „mogući izvor opasnosti i sukoba”.

Zato što misli da agencije ne uviđaju koliko je republika iz Persijskog zaliva opasna, poručio je obaveštajcima da bi možda trebalo da se „vrate u školu”, izazivajući negodovanje političkih protivnika i medija. Trampovi kritičari ističu da su saznanja CIA i NSA proverena, objektivna i politički neobojena i da se predsednik, prepirući se sa službama, prepire sa činjenicama. Optužuju ga da odbacuje fakte kad se oni ne uklapaju u njegovo viđenje sveta i da iznosi „svoju” istinu, koju je njegova bliska saradnica nazvala „alternativnim činjenicama”. Kad god se sukobi s obaveštajnim agencijama, Tramp tvrdi da su oni duboka država koja pokušava da ga smeni i vodi svoju politiku mimo zvanične politike oličene u demokratski izabranom predsedniku.

Nema saglasnosti ni oko toga šta se dešava unutar zemlje. Dok šef egzekutive upozorava da je zbog masovnog priliva centralnoameričkih migranata na južnoj granici izbila nacionalna kriza, službe ne uviđaju da se na razmeđi sa Meksikom odvija bilo šta ugrožava bezbednost države. Za Trampa je globalno otopljavanje izmišljotina, a obaveštajna zajednica zaključuje da su klimatske promene stvarne i da mogu da izazovu bolesti, migracije, socijalne nemire i rat za resurse. Ono oko čega se agencije i predsednik nikad nisu složili je uloga Rusije na američkim izborima 2016. Među obaveštajcima vlada mišljenje da se Moskva umešala da bi pomogla tadašnjem republikanskom kandidatu da pobedi Hilari Klinton, što ovaj odbacuje kao lov na veštice u režiji duboke države. Najveću omrazu je navukao na sebe kad je, da bi istakao da službe ne moraju uvek biti u pravu, podsetio da je CIA pogrešno tvrdila da Irak ima oružje za masovno uništenje. Nije mu oprošteno ni što je na američko-ruskom samitu u Helsinkiju kazao da mu je šef Kremlja nekoliko puta rekao da nije bilo mešanja pa je ispalo da američki predsednik više veruje Vladimiru Putinu nego sopstvenim službama.

Istovremeno su obaveštajci otkrili za „Vašington post” da se Moskva umešala i Trampove pregovore sa Pjongjangom. Kremlj je ponudio da upravlja severnokorejskom nuklearkom i ovoj zemlji obezbedi energiju, ali i da u Rusiju prebaci materijal koji bi Kim mogao da iskoristi za pravljenje bombe. Kako piše list, vlada sa Crvenog trga je prošle jeseni izašla sa ovim predlogom da bi olakšala američke pregovore sa Severnom Korejom i ubedila Kima da odustane od nuklearnog oružja i testiranja raketa. Nije jasno da li ruski predlog i dalje važi i šta vašingtonska administracija misli o tome.

SAD su 2013. prihvatile ponudu Kremlja da u Rusiju prebaci i uništi sirijsko hemijsko oružje, što je doprinelo da tadašnji šef Bele kuće Barak Obama odustane od vojne intervencije protiv Bašara el Asada.