Latinoamerički Majdan u Karakasu

Sjedinjene Američke Države su preduzimale mnogo vojnih intervencija u rušenju predsedenika i vlada drugih zemalja: od Iraka, SR Jugoslavije, Libije, Sirije... O organizovanju državnih udara da i ne govorimo. Ali je Maduro, obraćajući se američkim građanima, podsetio na najveću prošlovekovnu američku klanicu, tražeći od njih da spreče „Vijetnam u Latinskoj Americi”.

To što je Maduro rekao da je uveren da je na „pravoj strani istorije” neće imati neki značajan efekat, pošto ga njegovi protivnici u svetu označavaju kao diktatora. A diktatori nisu dobri prema svom narodu, pa je sasvim legitimno „skinuti ih”. „Kvaka” u zaključivanju, koja i dan-danas funkcioniše i olakšava posao svetskom inetrvencionizmu, glasi da se ne postavlja pitanje zašto je dozvoljeno da te „filantropske”države prilikom oslobađanja naroda od diktatora – satru i narod i zemlju. Odgovor leži u činjenici da oni imaju svoje političke ili finansijske interese i da narod koji ima takvog „diktatora” zaslužuje upravo takav tretman: sankcije, glad, iznurivanje, trovanje osiromašenim uranijimom – i da jedino oni imaju pravo da to sve na njemu primene. Zato je Maduro odmah pokazao da mu je vojska najbolji prijatelj.

NOVI JACEK Razlika između dva Majdana je u tome što su protok od pet godina i činjenica da se američki predsednik bori protiv „duboke države” doveli do toga da za ulogu SAD saznajemo, umesto preko prisluškivanih telefonskih razovora – iz američke štampe. U Ukrajini je pomoćnica državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Viktorija Nuland eksplicitnim rečnikom američkog ambasadoru u Kijevu morala da oslobodi skrupula šta će o američkoj ulozi misliti EU. I da je Jacek (Aresenij Jacenjuk) sasvim podoban za novog premijera.

Sada je lepo „Vol strit džurnal” objavio da je u noći sa utorka na sredu američki potredsednik Majk Pens telefonom razgovarao s venecuelanskim predsednikom skupštine Huanom Gvaidom. Novo lice bolivarske revolucije, mladi Gvaido, sutradan se proglasio prelaznim predsednikom. Dalje je sve istorija. Koja se ponavlja.

RAKETE NA KUĆNOM PRAGU Da li je onda realno očekivati da će se EU pobuniti protiv postavljanja američkih raketa na njenoj teritoriji, koje će izazvati ruski odgovor? Tramp je najavio da želi novi dogovor s Rusima nakon što su SAD izašle iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa. Da li je suština u tome što Rusi nisu dobro predstavili mogućnosti „misteriozne” rakete i da li ona zaista „preleće” dozvoljenih 500 kilometara ili podbacuje 20? Ili je suština u nečem drugom? Iako se evropskim liderima uglavnom „kosa diže na glavi” od još jednog Trampovog izlaska iz sporazuma, reakcije se krežu od onih da bi trebalo još razgovarati, sačekati, do one da je lopta sada u ruskom dvorištu.

Iako je lobirala da se na njenoj teritoriji uspostavi američka stalna vojna baza, pod imenom „Fort Tramp”, sada iz Poljske stižu kontradiktorne informacije. Zvanična Varšava ne bi želela da na njenoj teritoriji bude postavljeno američko nuklearno oružje, najnovija je vest iz Ministarstva spoljnih poslova, koja je usledila posle objavljivanja prvog dela intervjua ministra spoljnih poslova Jaceka Čaputoviča nemačkom „Špiglu”. On je rekao da je razmeštanje američkih trupa i nuklearnog oružja u interesu Evrope – i nije isključio takav ishod jer „Rusija razume jedino jezik sile”. Međutim, Ministarstvo je juče kategorično odbacilo te tvrdnje i navelo da ministar Čaputovič to nije mogao da kaže, jer Poljska nije za to da na njenoj teritoriji budu razmeštene američke nuklearne rakete. Da li je ovo najava Vijetnama u Evropi?

HAOS U NAJAVI Tereza Mej ima još dve nedelje da izdejstvuje neke ustupke od Brisela, kada bi trebalo da eventualni revidirani sporazum o bregzitu 13. februara predstavi parlamentu. Ako Velika Britanija uopšte želi uređeni izlazak iz EU, moraće u Briselu da obezbedi pravnoobavezujuće izmene. Tamo nisu rasploženi za otvaranje dogovorenog paketa, a kraj marta, kada stupa na snagu razlaz, praktično je na dohvat ruke. Ono što je Mej dogovorila s EU parlament je odbio, ali joj je ukazao poverenje da se dalje dogovara. Britanska premijerka smatra da njen sporazum može da dobije podršku parlamenta ukoliko se ublaži zabrinutost oko sporne odredbe o irskoj granici. Granična mera, poznata kao zaštitni mehanizam, zadržala bi Britaniju u carinskoj uniji sa EU, kako bi se uklonila potreba za proverama duž granice između Severne Irske i Irske nakon što Britanija napusti blok. Umerene pristalice bregzita ne žele da Severna Irska ostane u drugačijoj carinskoj vezi sa EU od ostatka Britanije, a najzagriženiji zagovornici izlaska ne pristaju da Britanija na neodređeno vreme ostane vezana trgovinskim pravilima Unije. „Neuređen” razlaz ostavlja otvorenim sve mogućnosti.