Politički stršljen

Zbog medijske pažnje koju su ponovo zadobili, u opozicionom Pokretu slobodnih građana već mogu da budu zadovoljni izborom novog lidera. Naravno, oni koji ostaju u PSG-u, pošto je dolazak Sergeja Trifunovića na njegovo čelo uslovio momentalni odlazak nekih viđenijih članova, kao i prvog predsednika Saše Jankovića. U prvom intervjuu koji je dao kao političar sam Trifunović je tu pojavu objasnio zapažanjem da se ljudi odmah „autuju” gde god on uđe: „To je moj talenat. I to je divan talenat, jer ne ostavlja mnogo mesta svim licemerima da se sakriju”.

Verovatno zbog ovog „talenta” da se ljudima obično ili baš sviđa ili baš ne sviđa, da gotovo svaki njegov istup provocira jake emocije i da je tokom dosadašnjeg javnog delovanja uglavnom bio sve samo ne odmeren, slatkorečiv i predvidiv, Trifunović u ulozi političara izaziva blagu nevericu. Dakle, ne zato što je glumac, nego zbog toga što je Sergej. Onaj koji ne bira reči kada govori o političarima koji mu se ne sviđaju, novinarima tabloida, Saši Jankoviću i – Biljani Srbljanović. I kao takav dolazi na čelo građanski uglađenog PSG-a.

Trifunović je sigurno jedan od najnekonvencionalnijih glumaca koji su zašli u političku sferu. Zahvaljujući ovoj karakteristici, prilično posustalom pokretu koji je spao na nivo statističke greške donosi ne samo energičnost, prepoznatljivost, glumačku popularnost i harizmu, nego i etiketu Đilasovog čoveka na zadatku u PSG-u i bagaž skandala i svađa koje su završavale na naslovnicama tabloida. A to će politički protivnici umeti da koriste.

I njegovo druženje sa Miloradom Ulemekom Legijom, i nošenje majice sa likom generala Armije BiH Jovana Divjaka na jednoj žurki u Sarajevu 2011. godine (za šta se izvinio), i sumnje u ispravnost rada njegove fondacije „Podrži život”, i nesputan jezički stil zbog koga mu neki toplo preporučuju da privremeno ugasi nalog na „Tviteru”. U fondaciji je mesec dana prošle godine bila policija, a rezultata još nema. „Ili dižite tužbu, ili se izvinite”, zahteva 46-godišnji novopečeni političar, koji smatra da je Kosovo izgubljeno za Srbiju, ali i da mu ne treba dozvoliti stolicu u UN. U njegovom programu je i objedinjavanje „relevantne” opozicije, ali ne i priključenje PSG-a Savezu za Srbiju.

Rođen je u Mostaru, odakle mu je majka, a živeo je u Kruševcu i Užicu, pa je u jednom intervjuu objasnio sebe rečima: „Mostar je neka baza, karakterna, jer sam ipak po karakteru Hercegovac, šta god to značilo. Kruševac je dao kičmu, a glazuru tvrdo Užice.” Većina građana Srbije i dalje ga prepoznaje najviše po ulogama koje je ostvario od 1995. i filma „Tuđa Amerika”, posle koga su usledili „Ubistvo s predumišljajem”, „Stršljen”, „Bure baruta” i drugi, kao i serije i pozorišne predstave. Krajem 2012. je o ondašnjim političarima rekao: „Oni su sad na vlasti, a ja ću biti glumac ceo život, čak i kad umrem. Ja ću ostati večno, a njih se niko neće sećati za 40 godina.” Samouverenost će mu u politici dobro doći – do određene mere.