Stanarina i hrana najveći izdaci

Žali se student kolegi: ’Pre neki dan sam poslao ocu pismo i rekao mu da nemam više novca i da sam na ulici. Znaš li šta mi je odgovorio?’ ’Šta?’ ’Čuvaj se automobila, sine’.” Ovo je samo jedan u moru viceva o zgodama i nezgodama studentskog života, ali – gađa u metu.

Akademac u kući ogromno je opterećenje za mnoge roditelje, pa ima onih koji poput oca iz ove priče, kada im dete zatraži dodatni džeparac, mogu samo da promene temu. Jer početna radost ponosnih mame i tate, kada im dete upiše fakultet, vrlo brzo se pretvori u brigu kako naći dovoljno novca da sin ili ćerka započeto školovanje i završe. Onog trenutka kada mahnu svom detetu koje se sa autobuske stanice malog mesta u unutrašnjosti Srbije otisne u dugotrajnu i skupu beogradsku avanturu, roditelji započinju veliku borbu sa računima, dažbinama, plaćanjima, troškovima…

Prvi od problema je smeštaj. Oni koji nemaju dovoljno sreće, ali ni poena na rang listi da akademsku godinu provedu u nekom od domova „Studentskog centra Beograd”, na samom startu daju mnogo više. Izdatak za kiriju biće minimum 150 evra, a dažbine će ih koštati bar još 50.

Za razliku od njih, „domci” imaju veće uštede. U zavisnosti od kategorije objekta u kome stanuju, akademci plaćaju različite cene. Najpovoljnija je stanarina u domu „Žarko Marinović” – 1.020 dinara, dok je najskuplja domska kirija 2.230. U svakom slučaju znatno jeftinije nego u stanu.

Razlikuju se i troškovi za hranu. Student koji nema pravo da se hrani u menzi za doručak u pekari izdvojiće oko 200 dinara, a otprilike isto toliko će ga koštati pljeskavica u kiosku za ručak i palačinka za večeru. Ako se tu doda i neki slatkiš ili sok, na dnevnom nivou minimalni izdatak je oko 800 dinara. Kad se ne oslanja na mamu koja šalje torbu s hranom, ili na ručak kod tetke, visokoškolac koji se ovako hrani celog meseca u svoj stomak „uložiće” oko 24.000 dinara.

Njegov kolega koji može da se hrani u studentskom restoranu u daleko je boljem položaju. Em će se hraniti zdravije, em jeftinije. Doručak koji mogu činiti slanina i jaja, rol viršla, omlet sa šunkom, burek sa sirom, prženice… platiće 40 dinara. Ručak je još obilniji, pa za 72 dinara akademci mogu da jedu čorbast ili pasulj prebranac, karfiol čorbu, pire, juneći krompir paprikaš, musaku… uz obavezno parče mesa – pljeskavicu, bečku šniclu, ribu, tanjir sezonske salate i desert. Dan u menzi se završava večerom kada za 59 dinara studenti mogu kusati punjene paprike, ražnjiće, tikvice… Vikendom, umesto večere u menzi, sleduju suvi lanč paketi. Mesečni izdatak za hranu budžetskog studenta, kada se sve sabere, iznosi oko 5.000 dinara.

– Dom plaćam 1.400 dinara, a za menzu dajem oko 5.000. Uprkos tome što se hranim u studentskom restoranu, najviše novca trošim na hranu jer mi taj obrok često nije dovoljan pa posle idem i na neku brzu hranu. Što se tiče dodatnih troškova, iako sam na budžetu i ne plaćam školarinu, za kopiranje knjiga dao sam već 5.000 za prvi semestar, dok ih za drugi još nisam nabavio – priča brucoš Mladen.

On napominje da postoje i dodatne potrepštine na koje se često, kada se sabiraju troškovi, zaboravi, a koje su neophodne.

– Kada se uzima toalet papir gleda se da se nabavi što veće pakovanje jer to ispada povoljnije, kafa se takođe uzima na veliko, a za kozmetiku se čeka neki popust. Na društveni život trošim malo jer veoma retko sebi dozvolim da odem na kafu. Družimo se lepo u domu pa mi taj aspekt ni ne nedostaje – priča Mladen.

Milica, studentkinja prve godine, roditeljski novčanik najčešće prazni izdacima za hranu i garderobu. I ona koristi kopirane knjige koje je platila oko 3.500 dinara, a novac joj „nestaje” i među trgovačkim rafovima s kafom, kozmetikom i slatkišima… To su neka sitna zadovoljstva kojih ne može, ali i ne treba da se odrekne. Ipak, kada je reč o izlascima, na njima može da uštedi jer, kako kaže, na njenom fakultetu, od učenja, nema kad da misli o provodu.

– Stanarina i hrana su najveći izdaci. Svi bismo voleli da život u domovima bude besplatan, ali je situacija takva da je to nemoguće. Znam koliko „Studentski centar” ulaže energije da unapredi kapacitete i da uslovi u kojima studenti žive budu u najmanju ruku evropski, tako da su cene sasvim korektne iako je i to za neke preveliki izdatak – kaže Borijan Soković, predsednik Saveza studenata Beograda.

Za one akademce koji koriste dom i menzu, napominje, iznos koji je potreban da se pokriju osnovne stvari kao što su markica za prevoz, ishrana i smeštaj, jeste i iznos stipendije i kredita koje daje država – 8.400 dinara.

Beograd je, ipak, podseća on, najskuplji grad za život u Srbiji. Troškovi su veliki, a i na fakultetu ima dosta izdataka na koje akademci u prvi mah uopšte i ne računaju.

– Arhitektonski fakultet je na primer izuzetno skup za studiranje i to ne samo zbog visokih školarina, već su troškovi, kada je reč o izradi maketa i sličnim stvarima, veliki i za budžetske studente. Kada gledamo društveno-humanističke fakultete, izdaci se svode na literaturu. Postavlja se pitanje, ako je student budžetski, šta mu je obezbeđeno u okviru tog budžeta. To isto važi i za samofinansiranje jer akademci nisu sigurni šta tako tačno plaćaju u okviru školarine. Postoje brojni izdaci poput prijava ispita i drugi troškovi – kaže Soković i dodaje da je u toku definisanje tog pitanja. Gledaće se i da cene budu što je moguće prihvatljivije jer i fakulteti imaju velike troškove pa su prinuđeni da neke stvari naplaćuju da bi mogli da funkcionišu.

I Soković smatra da je nemoguće od akademca očekivati da samo uči i da ne daje novac na društveni život.

– Kulturni sadržaji prvi stradaju jer će se ljudi, ako nemaju dovoljno novca, najlakše odreći knjige i pozorišta. Savez studenata Beograda i Studentski parlament trude se da stvore saradnju sa kulturnim ustanovama i pokušavamo da im i taj aspekt života učinimo pristupačnim. I kad je reč o fizičkoj aktivnosti, imali smo takođe akciju sa jednom kompanijom koja je napravila studentsku karticu, povoljniju u odnosu na redovne cene u teretanama i na sportskim terenima – objašnjava Soković.