Kako sprečiti negativan uticaj društvenih mreža

Užasnuta tragedijom koja se pre nekoliko dana dogodila u Beogradu – ubistvom Miloša Mileusnića iz Čačka (24), koje je Nedeljko Ćurović iz Požarevca (28) prvobitno priznao da je počinio, a zatim negirao pred tužiocem – smatram veoma važnim povodom da javno govorimo o negativnom uticaju društvenih mreža, čije žrtve sve više postajemo, plaćajući najstrašniju cenu, gubitkom života.

Nesumnjivo je da mladi drastično više vremena provode na internetu dok se istovremeno osećaju usamljeno, kao i da negativni sadržaji sa društvenih mreža loše utiču na svaku osobu. Svakako da to ne može biti uzrok, ali jeste okidač za nervno rastrojstvo koje je od Nedeljka Đurovića napravilo ubicu. Nažalost, istraživanja pokazuju da je u pitanju zavisnost i da društvene mreže aktiviraju iste delove mozga kao droga.

Zapravo, ključno pitanje glasi: Zbog čega se mladi ljudi sve manje druže, a sve više provode vremena na društvenim mrežama? Gde se i zašto izgubio smisao života? Zašto mladi prilikom druženja na žurkama i u kafićima sede zajedno, ali ne razgovaraju, već prate objave na društvenim mrežama?

Celu ovu situaciju dodatno otežava i činjenica da je Nedeljko Đurović završio FPN sa desetkom, da je u jednoj privatnoj firmi u okviru javnih nabavki, kao i da su njegov otac i direktor primetili promenu u njegovom ponašanju, ali da to saznanje, nažalost, nije bilo dovoljno da se Nedeljku pomogne i da se spreči počinjeno ubistvo.

Zato je za sve nas, korisnike društvenih mreža, važno da pokušamo da nađemo meru u njihovom korišćenju, iako sam svesna da je to lako reći, a teško primeniti u praksi, kao i mnogo šta u životu, pogotovu u eri ekspanzije i favorizovanja društvenih mreža. Ipak, neophodno je da svi oni koji taj balans ne mogu postići potraže pomoć stručnih lica. Zbog toga je važna konstantna podrška porodice, kao i celog društva.

Takođe, veoma je važno da, umesto na društvenim mrežama, vreme provodimo analizirajući sopstvena osećanja, jer time što ih suzbijamo i potiskujemo ne dozvoljavamo da se razvijaju. Posebno je značajno da sebi dozvolimo da se kvalitetno odmorimo, da se ne povlačimo u sebe, da shvatimo da je realnost života naša suština i da se sa njom suočavamo, umesto što neretko spas tražimo u virtuelnom svetu.

Nažalost, ova pitanja postaju opštedruštveni problem. Samokontrola u korišćenju društvenih mreža i kako je dostići, agresija koja je sve više prisutna, postaju nezaobilazna pitanja zbog kojih je važan rad stručnih timova – psihijatara, psihologa, pedagoga, sociologa – sa mladima, roditeljima, kao i sa prosvetnim i sportskim ustanovama.

Na kraju, za mene je ključna podrška porodici. Stabilna porodica je utočište za sve probleme, razorena i nesigurna je uzrok mnogih problema. Nesumnjivo je da porodica već duže vreme prolazi kroz veliku društvenu transformaciju. Zato je veoma važno da, kao društvo, sistematski reagujemo i pomognemo da porodica opstane i da se stabilizuje.

Dipl. pedagog, članica Odbora za prava deteta NSRS

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista