Amerikanci teraju Srbe da budu mali Rusi

Sad je već jasno da iza projekta kosmetskih Albanaca stoje SAD. Prema tome, ključ rešenja je u Vašingtonu. Zato je za Srbe najvažnije da shvate zašto je to tako. Na osnovu onoga što se u našoj javnosti čuje, najveći broj Srba se slaže da je najveća svetska sila iza Albanaca iz tri razloga. Prvi je taj što smo mi navodno mali Rusi, drugi zato što Kosmet sadrži velika bogatstva koja Amerikanci sada mogu da koriste i treći je taj što su im Albanci dali da imaju bazu Bondstil.

Teško je shvatiti kako bilo ko ko čita novine može i dalje tako objašnjavati američku politiku. Više puta je Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, govorio da je još od 1996. u razgovorima sa Holbrukom nuđeno SAD da Srbija uđe u NATO. Po njemu, Milošević je barem četiri puta nudio ulazak Srbije u zapadni vojni savez. Ali, Amerikanci to nisu hteli. Isto je govorio Nikola Šainović: „Posle se pričalo da smo mi nudili baze Amerikancima. Ne, nismo, mi smo nudili celu Srbiju da bismo spasili Kosovo, ali nije vredelo.” Ovom rečenicom srušena su dva krunska dokaza, onih koji ovako objašnjavaju američku politiku prema Kosovu. Dakle mi smo kao NATO zemlja bili spremni da dozvolimo SAD da sa teritorije Srbije napadne Rusiju i uz to da još i sami sa svojom vojskom u okviru NATO krenemo u okupaciju Rusije.

I treći razlog, koji se tiče bogatstva Kosova, negirao je Momir Bulatović kazavši: „Nudili smo im i da upravljaju rudnim bogatstvom, da im damo koncesije na energetske i rudne potencijale Kosova i Metohije... Sve smo im nudili da ne bude rata, ali je rata moralo biti. Njima je taj rat bio potreban.”

Dakle, ako to nisu razlozi, šta su onda? Odgovor je jednostavan i stopostotno tačan. To je – islam. Dakle, samo iza te jedne reči krije se uporno američko zalaganje za nezavisnost Kosova i teritorijalno osakaćenje Srbije. O čemu je u stvari reč? Saudijska Arabija ima ambicije da ukine sve države na svetu, uključujući i SAD, i da pretvori čitavu planetu u jedinstvenu islamsku državu.

U to ime na sastanku „Međunarodnog saveta za džamije” u Meki 1–5. februara 1992. donete su sledeće odluke u vezi sa SFRJ: da BiH bude priznata kao nezavisna država; da se pomogne Albancima Kosmeta da i oni dobiju nezavisnu državu; da se ostvari politička autonomija Raške oblasti i da se u Makedoniji podeli suverenitet između pravoslavnih i muslimana.

Od tada Saudijska Arabija kreće u akciju prema SAD i sadašnjoj EU, tražeći od njih ostvarivanje pomenutih ciljeva. I kako vidimo, svi se ostvaruju. Jer SAD, imajući velike dugove prema muslimanima, pre svega zbog Jerusalima, čine sve da se ova politika u bivšoj SFRJ ostvari. A Srbi, nemajući izbor, okreću glavu tamo odakle dolazi jedina pomoć, a to je Rusija i sada, po malo, i Kina.

Dakle, to je američki izbor. Između zadovoljavanja muslimana i Srba koji moraju da se okreću Rusima, biraju takvu Srbiju. Pritom, nastojeći da je i takvu primoraju da kapitulira, odbaci Kosovo danas, sutra Rašku oblast i da napusti Ruse i kao takva uđe u NATO i EU. I, kao posledica toga – sasvim nestane. Pitanje koje bi se moglo postaviti glasi: Da li je moguće da Amerikanci rade u korist onih koji i njima prete? Odgovor je sledeći: Vašington misli da će se muslimani vremenom vesternizovati i odbaciti takvu teoriju. S druge strane, u kosmetskim i bosanskim muslimanima vide najpozapadnjenije pripadnike islama. Misle i da će, namirujući se s muslimanima preko Srba prevariti islamski svet, jer potpomažu one muslimane koji su to samo nominalno i američki trojanski konj u islamskom svetu. Ali već sada pitanje taksa na robu iz Srbije pokazuje koliko su se SAD prevarile.

Da je to politika SAD i da u njima ne možemo imati saveznika ako želimo da sačuvamo Kosovo i Rašku oblast ispričao sam pokojnom Zoranu Đinđiću kada sam ga pred 5. oktobar posetio. On je odbio da to prihvati. A onda obrt! Pred sam atentat dao je intervju „Novostima” i izgovorio sve to što sam mu tada rekao. Kazao je, između ostalog, i ovo: da Kosovo ne bi postalo moneta za potkusurivanje između SAD i islamskog sveta, pokrenuo sam pitanje Kosova... Atentat je usledio za nekoliko dana.

Dakle, bez razumevanja islamskog političkog učenja nije moguće razumeti pitanje Kosova. Ali ko to danas da shvati kada se ovom problematikom stručno bave samo politikolozi religije. A njih nema ni u jednom telu gde se donose odluke. Kada tom dodamo pitanje Raške oblasti, BiH i poznatu činjenicu da se srpsko-hrvatski odnosi ne mogu razumeti bez uloge rimokatoličke crkve, postaje jasno koliko se nepoznavanje politikologije religije kao bumerang vraća svima koji ova pitanja pokušavaju da reše.

Profesor univerziteta, osnivač naučne discipline Politikologija religije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista