Izrešetao profesorku jer ga je uhvatila da vara na ispitu

Ubistvo koje se nedavno desilo na Pravnom fakultetu u Ankari uzbudilo je javnost, iako se u Turskoj u oružanim obračunima svakodnevno gube glave. Sa svih strana čuju se zahtevi državnim organima: zaustavite samozvane „delioce pravde” koji po svom nahođenju dele pravdu iz pištolja i pušaka. Student Ismail H. izrešetao je mladu profesorku Džeren Damar Šenel samo zato što ga je uhvatila kako pokušava da je prevari da bi položio ispit, posle čega je ona predložila da se protiv njega otvori disciplinski postupak. Student je otišao kući, uzeo očev pištolj i presudio profesorki.

Mnogi građani danima ne mogu da dođu sebi pogotovo što su pojedini studenti na fakultetu pokazali razumevanje za potez mladog kolege koji je zbog ispita okrvavio ruke. Protiv jednog od njih je pokrenut krivični postupak pošto je izjavio da će se ubistvo profesorke Šenel ubuduće povoljno odraziti na polaganje ispita.

Najnoviji zločin je ponovo u prvi plan gurnuo predloge koji se godinama ponavljaju: traži se zaoštravanje uslova za izdavanje dozvola za nošenje vatrenog oružja, rigorozno kažnjavanje onih koji pucaju u nekoga, kao i građana koji ilegalno poseduju pištolje i puške. U Turskoj se svakog dana u proseku desi deset ubistava od kojih se osam izvrši vatrenim oružjem.

U fondaciji „Umut” koja se decenijama bori protiv vatrenog oružja kažu da 25 miliona građana ima pištolje ili puške, od toga 85 odsto nema dozvolu za njihovo posedovanje. „Možda je ovaj naš broj manji nego što je stvarno stanje pošto je precizan podatak teško utvrditi”, kažu u toj organizaciji koja povodom najnovijeg  zločina u Ankari iznova proziva nadležne da zaoštre uslove za prodaju oružja i za izdavanje dozvola za njegovo nošenje.

Dozvole za oružje se olako dobijaju, često je dovoljno reći da neko na taj način želi da zaštiti sebe i imovinu ili da se bori protiv terorista koji u poslednje vreme dižu glavu pogotovo na jugoistoku Anadolije u pograničnom području prema Siriji. Na snazi je u suštini zakon donet još 1954. godine koji je u međuvremenu neznatno izmenjen, ali oštrije kazne se često ne izriču, tvrdi aktivista fondacije „Umut” Ajhan Akdžan. On se zalaže da se podignu cene oružja koje su sada bagatelne, da se drastično pooštre sankcije za ilegalno posedovanje pištolja i pušaka, revnosno kontroliše prodaja preko interneta i da se uvedu kursevi za obučavanje onih koji žele da poseduju oružje kako bi se izbegle rizične situacije u kući i na javnim mestima.

Turci su narod koji, kao i mnogi drugi na Balkanu, robuje oružju, što verovatno vuče korene iz vekovne osvajačke osmanske prošlosti. U nekim sredinama to se doživljava maltene kao kulturološko pitanje, što će reći znak statusa u društvu. Pošto nema zakonskih limita, pojedinci u svojim domovima drže arsenale oružja. Istraživanja su pokazala da mnogi građani spavaju sa pištoljem ispod jastuka, a sa puškom koja kao suvenir okačena o klin visi na zidu u dnevnoj sobi. Oružje je lako dostupno čak i deci, što se često završava tragično.

Najnoviji podaci potvrđuju da se u poslednje vreme sve više ubistava vatrenim oružjem dešava u velikim gradovima: Istanbulu, Ankari, Izmiru, Bursi, Samsunu. Oni koji prate ovaj problem objašnjavaju da i nasilje migrira isto kao i ljudi koji se sele iz sela u velike gradove. Ranije su se oružani obračuni uglavnom dešavali u zabitima Anadolije kao i u zaleđu Crnog mora.

Kao i u drugim zemljama regiona i u Turskoj se tradicionalno šenluči na svadbama i drugim slavljeničkim okupljanjima. To se često završava tragično pošto oni koji poseduju puške i pištolje često ne znaju da rukuju oružjem. U fondaciji „Umut” tvrde da se posle takvih incidenta po pravilu izriču blage kazne, pošto nije bilo zle namere i umišljaja onih koji se vesele pucajući u vazduh: često dobijaju zatvorsku kaznu od nekoliko meseci.