Za početak „Slepilo"

Od našeg specijalnog izveštača
Kan – Brazilski reditelj Fernando Meireljes vratio se posle šest godina u Kan, u mesto zahvaljujući kojem ga je, posle ponoćne projekcije debitantskog filma „Božji grad” 2002. godine, upoznao ceo svet. Njegovom filmu „Slepilo” pripala je čast da sinoć svečano otvori 61. Kanski filmski festival i započne trku za prestižnu „Zlatnu palmu”.

Pošto je u međuvremenu za film „Stalni baštovan” osvojio i nominaciju za Oskara i zaradio 81 milion dolara (jedan Oskar je otišao u ruke Rejčel Vajc za najbolju žensku ulogu), Meireljes se na globalnom filmskom planu etablirao kao prestižni reditelj, te ne čudi odluka festivalskog čelnika Tjerija Fremoa da baš ovom autoru ukaže tako veliku čast. Uz to, Meireljesovo „Slepilo” je film koji je unapred prodat već u 42 zemlje sveta!

Ovaj brazilsko-kanadsko-japanski film (Meireljes se i dalje drži nezavisnih producentskih kuća) gorka je drama, film katastrofe u kojem se čovečanstvo suočava sa epidemijom misterioznog slepila, na koju je jedino, neobjašnjivo, imuna glavna junakinja, sredovečna domaćica, doktorova supruga (Mark Rafalo), u izvrsnom tumačenju Džulijen Mor. Film je nastao prema istoimenom bestseleru nobelovca Žozea Saramaga (Meireljes je prava otkupio još 1995. godine, a adaptaciju i scenario poverio kanadskom glumcu, producentu i piscu Donu Mekelaru), u kojem pisac istražuje dobru i lošu stranu ljudske prirode, sebičnost, oportunizam, indiferentnost, ali i saosećanje i ljubav i odgovornost prema bližnjem.

I, dok je kod Saramaga priča uzdignuta na gotovo metafizički nivo, kod Meireljesa je sve podređeno zakonitostima filmske dramaturgije. Čak i previše. Ipak, atmosfera kolapsa čovečanstva usled sveopšteg gubitka humanosti, zahvaljujući Meireljesovom minimalističkom rediteljskom postupku i hiperrealističkoj fotografiji, uverljiva je do zastrašujućeg, a važan doprinos celokupnom utisku filma dali su glumci. Osim Morove  – i Mark Rafalo, Gael Garsija Bernal, Deni Glover i Alis Braga.

Sinoć su crvenim tepihom do svečanog ulaza velikog Teatra Limijer prošetali i članovi ovogodišnjeg oficijelnog žirija, predvođeni američkim glumcem, rediteljem i producentom – Šonom Penom. Kada su nedavno Tjerija Fremoa upitali da li je izborom Pena za predsednika žirija želeo da nagovesti koncept festivala i kretanja na filmskoj sceni, festivalski čelnik je, između ostalog, rekao i sledeće:

– Šon Pen je kao glumac i filmski stvaralac nesporan. On predstavlja drugačiji glas Amerike, onaj koji se sluša i ima uticaja u poslednjih deset godina. S druge strane, Pen je čovek otvorenog uma, voli inostrane filmove, ume da uživa u njima i siguran sam u njegov estetsko-vrednosni sud.

Za većinu kanske filmske populacije ovakvo Fremoovo obrazloženje je apsolutno prihvatljivo, ali tradicionalni festivalski „katastrofičari” i poklonici „teorija zavera”, već su izašli sa tezom da se sa Šonom Penom kao predsednikom već sada može reći ko će biti pobednik. Nema sumnje, uzvikuju oni, sve je namešteno kako bi „Zlatnu palmu” osvojio Klint Istvud za film „Changeling” („Prevrtljivac”)! Neka im bude!