Sjaj i raskoš Medičijevih

Specijalno za „Politiku”
Budimpešta – U budimpeštanskom Muzeju lepih umetnosti do 18. maja traje izložba „Sjaj Medičijevih – umetnost i život renesansne Firence”. Preko 200 pozajmica iz 60 italijanskih muzeja i veliki broj eksponata koji su u stalnoj kolekciji Muzeja lepih umetnosti u Budimpešti, dočaravaju vreme u kojem se Firenca, zahvaljujući svojoj finansijskoj moći i uticajnim porodicama – naročito Medičijevima – etablirala kao kolevka renesanse.

Mikelanđelo Buonaroti, Broncino, Filipo Bruneleski, Lorenco Giberti, Đovani dela Robia, Andrea Mantenja, Verokio, Rafaelo, Donatelo, Filipo Lipi, Sandro Botičeli, Pjero di Kozimo, Leonardo da Vinči, Benvenuto Čelini, Đambolonja i Bernardo Buontalenti, nalaze se među velikim imenima koja stvaraju svoja remek-dela za različite članove porodice Mediči. Jedan deo njihovog bogatog stvaralaštva pokazan je na izložbi u Budimpešti koja je simbolično otvorena 24. januara, na dan kada je pre 550 godina krunisan mađarski kralj Matija Korvin koji je gajio tesne ekonomske i kulturne veze sa Firencom.

Firencom od 13. veka vladaju bankari i trgovci koji se kroz basnoslovne investicije u umetnička dela nadmeću u političkoj i ekonomskoj moći. Svoje bogatstvo grade na trgovini velškom vunom, svilom, začinima i pšenicom iz Ukrajine, a diktiraju i trgovačke uslove, prevoz robe morskim putem, osiguranja i zajam. Porodice Stroci, Tornabuoni, Puči, Paci, Mediči i Saseti investiraju svoj kapital u velelepne građevine i lepu umetnost, dotada još neviđenu u Evropi. O širokogrudosti mecena govori primer italijanskog vajara i arhitekte Lorenca Gibertija koji 1401. od Ceha suknara dobija narudžbu za bronzana vrata firentinske Krstionice koja koštaju dvadeset i dve hiljade florina – iznos jednak onome koji se izdvaja za odbranu firentinske Republike na godišnjoj osnovi!

Polovinom petnaestog veka dolazi do „hegemonije familije Mediči koja de fakto, a ponekada i de jure, drži vlast nad gradom, dok kasnije kao suverena dinastija dobija autokratsku moć nad Firencom i čitavom Toskanom”. (Antonio Paoluči, „Firenca i Mediči”). Medičijevi se krajem 14. i početkom 15. veka, zahvaljujući Đovaniju di Averdadu, poznatom kao Biči de Mediči, finansijski uzdižu iznad drugih familija. Kao osnivači Firentinske banke i partneri u srodnim branšama, oni stvaraju nacrte trgovačkih zakona, izdaju menice, daju novčane naloge i odlučuju o likvidacijama. Na izložbi „Sjaj Medičijevih”, „firentinski zlatni trgovački 15. vek” ilustruju dragoceni dokumenti, spisi, naučne rasprave, sporazumi i numizmatičkakolekcija. Firenca, koja i velikim delom doprinosi evropskoj modi svog doba, takođe je čuvena po svojim tkačkim radionicama koje pripadaju Cehu svilara ili društvuArtedellaSeta, naravno neraskidivo vezanim za Orsanmikele. Ova važna zanatska delatnost obrađena je i na izložbi, i nju predstavljaju dragocene tkačke mustre iz firentinske radionice od kojih mnoge nose znamenja porodice Mediči.

Kozimo Stariji nastavlja neimarske ambicije svog oca Đovanija Daverdada koji 1421. angažuje arhitektu i vajara Bruneleskija za rekonstrukciju Stare Sakristije Svetog Lavrentija, kasnije poznate kao „porodične crkve” porodice Mediči. Daverdado čini i prve korake u pružanju pomoći siromašnima i nejakima, i od Gibertija naručuje vrata za bolnicu Svete Marije, od Andreje dela Robije izgradnju Nove Svete Bogorodice, dok Bruneleski projektuje sirotište zvano Bolnica nevinih, a Pontormo početkom 16. veka oslikava enterijer bolnice Svetog Mateje.

Kozimo Stariji, koji je nasledio očevo oko za lepu umetnost, započinje novu arhitektonsku modu izgradnjom velelepne renesansne palate u Vija Largo, koju će za svoje privatne rezidencije kopirati ostale ugledne firentinske porodice. Palatu Vile Largo krase dragoceni manuskripti iz antičkog doba i radovi italijanskih književnika na osnovu kojih porodica Mediči zasniva prvu biblioteku u gradu, na početku pristupačnu samo duhovnicima. Biblioteka se kasnije seli u građevinu, pridodatu crkvi Svetog Lavrentija, koju oslikava Mikelanđelo. Po svojoj smrti 1464. Kozimo Stariji, veliki trgovac, mecena i nekadašnji ambasador Firence, dobija naziv „oca otadžbine” (pater patriae) zbog velikih zasluga. Njegov lik će krasiti zavetnu medalju u zlatu koju je u drugoj polovini 15. veka iskovao Pizanelo, a interesantna je po tome što predstavlja prvu medalju na kojoj je pokazan klasičan renesansni portret.