Sve agresivniji džeparoši

U poslednje vreme, u gradskom saobraćaju, ali i na pijacama, autobuskim stajalištima i drugim mestima gde se okuplja masa ljudi u Beogradu, operiše veliki broj grupno organizovanih džeparoša koji u po bela dana pljačkaju koga stignu. Nastupaju veoma drsko i u grupama od troje, četvoro, pa i više njih, što im omogućava da niko ne sme da im se suprotstavi ukoliko primeti da je njihova ruka u džepu, ili torbi orobljenog građanina. Meta napada su najčešće stariji ljudi i posebno žene i mlade osobe dok koriste mobilni telefon.

Priča mi komšija da je uhvatio džeparoša u trenutku dok mu je izvlačio novčanik iz džepa i oteo mu ga. Novčanik je pao na pod i dok se komšija saginjao da ga uzme, džeparoš ga je snažno udario pesnicom po licu, valjda besan što nije došao do plena. Niko u autobusu, gde se sve dešavalo, nije reagovao, jer se ljudi boje za svoju bezbednost, pošto nasilnici idu u većim grupama i verovatno naoružani noževima. Komšija je otišao u MUP da slučaj prijavi i tamo su mu rekli da će mu izdati drugu ličnu kartu na osnovu koje će moći da pribavi i ostala dokumenta koja su bila u notesu, a što će ga koštati bar petnaestak hiljada dinara, ne računajući vreme provedeno pred šalterima raznih institucija (banke, pošta, Fond zdravstvene zaštite, busplus i druge). Rekli su mu da jedino mogu da mu izdaju ličnu kartu, vozačku i saobraćajnu dozvolu, što će ga koštati oko 10.000 dinara.

Krađa dokumenata i novca u javnom saobraćaju, kao i lakša povreda gone se po privatnoj tužbi, rečeno je mom komšiji! Pa zar smo dotle došli? Poznato mi je da je OUP grada Beograda u minulim vremenima imao posebnu jedinicu u okviru kriminalističke policije koja se bavila upravo sprečavanjem džepnih krađa i hvatanjem izvršilaca. Šta se u međuvremenu dogodilo da se sami građani brane od ovakvih napasnika i opasnika? Može li se konačno stati na put drskom i bezobzirnom kriminalu, ili idemo u sve veću anarhiju i uništenje ljudskih vrednosti i dostojanstva?

Komšinicu su džeparoši četiri puta opljačkali u autobusu, u vremenu od tri meseca, na relaciji od Crvenog krsta do sajma.

Zvanično se naše vlasti hvale da smo bezbedan grad i da sve više turista hrli ovamo. Bilo bi lepo kad bi tako bilo. Šta će turista pomisliti o nama kad doživi ovako nešto? Pozivam nadležne da se ozbiljnije pozabave ovim, nimalo prijatnim problemom.

Milun Miloradović, 
penzioner, Beograd