Za Kolarac ne bi trebalo da postoje prepreke

Velika dvorana Kolarčeve zadužbine proslavila je 87. rođendan 4. februara, a osim dobre muzike bio je to povod da se pokrenu brojna pitanja i oko problema sa kojima se Kolarac susreće. Gradske priče da će ovu ustanovu zbog finansijskih problema kupiti tajkun, Jasna Dimitrijević upravnica ove kuće kulture, smatra nepriličinim, s obzirom na značaj koji Zadužbina ima. Za podatak o tome da se programi održavaju s teškom mukom i da veliki umetnici gostuju besplatno zahvaljujući poštovanju prema Mirjani Lazarević, dugogodišnjoj urednici muzičkog programa Kolarca, naša sagovornica kaže da to ipak nije baš uvek tako.

Jasna Dimitrijević kao prvo ističe da za vrhunske programe Kolarčeva zadužbina konkuriše kod Skupštine grada i Ministarstva kulture, a da se ostatak novca obezbeđuje zahvaljujući sponzorima. Ipak, samo održavanje ili renoviranje zgrade, koje je neophodno, zahteva znatno veća sredstva. O tome kako se bori sa postojećim problemima i kako će ih dalje rešiti Jasna Dimitrijević, upravnica Kolarčeve zadužbine, za „Politiku” kaže:

–U Agenciji za privredne registre smo registrovani kao zadužbina i uglavnom smo do sada na sve zahteve dobijali odgovor da naš osnivač nisu ni država, ni grad i da je to prepreka da budemo direktni korisnici državnih sredstava.  Međutim mi smo prva kulturno-obrazovna ustanova nastala u Srbiji i za nas ne bi trebalo da postoje prepreke i sigurno da postoje rešenja. Poslednje renoviranje zgrade Kolarca se dogodilo između 1974. i 1978, naše zdanje je zaštićeni spomenik kulture, ali donošenjem zakona o zadužbinama iz 2011. prekinut je kontinuitet redovnog finansiranja Kolarca. Naš najveći problem je da redovnim delatnostima, iznajmljivanjem prostora, organizacijom različitih komercijalnih aktivnosti i programa obezbedimo kontinuitet delatnosti, a za sredstva apliciramo kod Ministarstva za kulturu i kod Skupštine grada.

Jasna Dimitrijević smatra da su tako svedeni na to da kao ostala udruženja građana obezbeđuju sredstva za programe po projektu, a pri tom je u pitanju objekat od 4.500 kvadrata.

Ipak, pre tri godine pomoć je stigla zahvaljujući ministru Vukosavljeviću.

– Ovo je treća godina kako nam Republika, odnosno Ministarstvo kulture po ugovoru daje podršku za deo troškova tekućih i materijalnih izdataka kao što su struja, voda, grejanje, na osnovu Zakona o kulturi. U 2017. i 2018. smo imali sredstva u visini 4.800.000 dinara, a ove godine nam je određeno 4.500.000 dinara. Taj godišnji ugovor nam je važan i to je jedina stalna pomoć na godišnjem nivou, ali niko ne garantuje da će tako biti i sledeće godine. Kontinuitet u radu smo obezbedili oslanjajući se 85 odsto na sopstvene prihode, ali ne možemo da ulažemo u infrastrukturu i objekat. Napravili smo do sada projekte o najurgentnijim radovima na objektu i poslaćemo ih na različite adrese imajući u vidu pravnu i zakonsku prepreku. Ipak postoje načini i rešenja, a prvo je sređivanje orkestarskih garderoba, prostora iz scene, remont klime u Velikoj dvorani, uređenje male sale, u kojoj nema klime, tu je i hidroizolacija krova. Potrebna je i nabavka dodatne opreme za programe, poput rasvete na primer. Obratićemo se Gradu, Ministarstvu kulture, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vladi Srbije, Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda. Pratićemo i javne investicione konkurse Vlade Srbije – kaže na kraju Jasna Dimitrijević.