Maduro potrošio 40 odsto zlatnih rezervi

Naslednik Uga Čaveza je prošle godine potrošio 40 odsto državnih zlatnih rezervi da bi finansirao vladu i otplaćivao dugove, tvrdi venecuelanska opozicija, dodajući da je predsednik prodao 73 tone zlata bez odobrenja skupštine.

Nikolas Maduro je sklopio posao vredan više od tri milijarde dolara sa firmama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Turskoj. Kako tvrde njegovi politički protivnici, to je uradio ne tražeći odobrenje parlamenta, koji je pod kontrolom opozicije, prenosi Blumberg. Rasprodaja plemenitog metala Maduru se učinila kao izlaz iz teške ekonomske situacije u koju je zemlja upala usled pada cena nafte, umanjene proizvodnje crnog zlata i američkih sankcija protiv venecuelanskih zvaničnika. Kriza sa hiperinflacijom i nestašicom hrane i lekova uzdrmala je čaviste, koji su prošle godine ugušili antivladine demonstracije, ali su građani ponovo počeli da protestuju prošlog meseca kad je Maduro započeo drugi mandat. Istovremeno se opozicioni lider i prvi čovek skupštine Huan Gvaido uz podršku SAD, Kanade, evropskih i latinoameričkih zemalja proglasio za predsednika države do raspisivanja novih izbora.

Prema tvrdnjama antičavista, vlada je novac od prodatog zlata slala u Rusiju, koja je jedan od najvećih venecuelanskih poverilaca. Dok Moskva, Peking i Ankara i dalje podržavaju zvanični Karakas, venecuelanska opozicija poziva strane vlade da više ne trguju sa čavistima održavajući ih na vlasti. Na to poziva i Grupa Lima (Kanada i 13 latinoameričkih zemalja koje pokušavaju da pronađu rešenje za Venecuelu), smatrajući da svet ne treba da kupuje venecuelansko zlato i naftu dok Maduro ne podnese ostavku.

I američki senator Marko Rubio je kritikovao UAE zbog posla sa Madurovom vladom, posle čega je kompanija koja je kupila venecuelansko zlato saopštila da će se suzdržati od budućih transakcija. Kako saznaje Bi-Bi-Si, i Turska je pod pritiskom da više ne pazari venecuelansko zlato. Deo venecuelanskih rezervi čuva se u Banci Engleske, koja je nedavno, u sklopu međunarodnog pritiska na Karakas, sprečila južnoameričku vladu da povuče zlato vredno 1,2 milijarde dolara. Zato Si-En-Bi-Si zaključuje da Madurova vlada ključ opstanka vidi u zlatu, a ne u nafti iako je Venecuela zemlja sa najvećim svetskim rezervama ovog energenta. Mada nije zabranio uvoz energenata iz latinoameričke zemlje, Vašington je nedavno uveo sankcije venecuelanskoj državnoj naftnoj kompaniji PDVSA. To znači da je administracija Donalda Trampa blokirala račune PDVSA u Americi, razmišljajući da novac koji duguje za venecuelansku naftu uplati Gvaidu i njegovim saborcima.

Pošto je šef Bele kuće više puta ponovio da ne isključuje nijedno rešenje za Venecuelu, Karakas veruje da SAD pripremaju trojanskog konja u vidu humanitarne pomoći za koju bi moglo da se ispostavi da je uvod u vojnu intervenciju. Na granični prelaz između Kolumbije i Venecuele uskoro treba da stigne američki konvoj sa hranom i lekovima, ali je čavistička vlada postavila barikade na mostu i putevima koji spajaju dve zemlje.

Prema Diosdadu Kabelju, zvaničniku u Madurovoj vladi, humanitarna pomoć je „deo strane vojne intervencije”, dok predsednik objašnjava da Venecuela „ne prima milostinju” i da bi ulazak američkog konvoja značio invaziju.

Kako piše španska „Vangvardija”, granica između Venecuele i Kolumbije pretvara se u pozornicu na kojoj će se odigrati sledeća scena smene Madurovog režima u režiji SAD, EU i većine latinoameričkih zemalja. Ako predsednik ne ukloni barijere u trenutku kad milioni njegovih sunarodnika nemaju osnovna sredstva za život, to bi moglo da posluži kao povod da se pokrene humanitarna intervencija. Američki državni sekretar Majk Pompeo je upozorio Karakas da ne zaustavlja konvoj. Još jedan razlog za oružanu akciju pronašao bi se i u slučaju okršaja između venecuelanske i kolumbijske vojske.

Gvaido insistira na tome da humanitarna pomoć dođe do granice, što svetski mediji objašnjavaju njegovom nadom da vojnici ipak neće moći da ne propuste kamione sa preko potrebnim namirnicama. Ako Maduro to shvati kao neposlušnost i uđe u sukob sa armijom, više neće imati izglede za opstanak na vlasti. Opozicija odbacuje da su ovo njeni motivi i ističe da samo želi da konvoj dođe do Venecuelanaca, upozoravajući da bi između 250.000 i 300.000 građana uskoro moglo da umre od gladi. UN su, prenosi „Gardijan”, upozorile sve strane da ne zloupotrebljavaju humanitarnu pomoć u političke svrhe.