Penzioneri traže da im primanja prate rast zarada

Mada Zakonom o budžetu za ovu godinu nisu predviđena sredstva za povećanje svih penzija, već samo onih najnižih, pojedini ministri danima najavljuju da će možda biti prostora za neko dodatno povećanje. Za koga i za koliko još niko definitivno ne može da kaže, a jedino što je ovih dana javnost saznala jeste pet predloga Fiskalnog saveta kako bi indeksacija penzija mogla da izgleda. Do duše, tek od naredne godine.

Upravo je to bio razlog da pitamo Ministarstvo rada da li je već sada poznato kako će se penzije ubuduće usklađivati, da li će biti po starom – dva puta godišnje sa rastom inflacije ili nešto drugo. „Politici” su odgovorili: „Da bi se napravila indeksacija potrebno je da znamo šta želimo i čime raspolažemo, te da nakon toga napravimo formulu, odnosno indeksiramo penzije koje će u zadatom roku da realizuju taj scenario”.

„Naš cilj je da prosečna penzija u Srbiji bude viša nego sada i da dostigne određeni nivo. Želimo da ona bude na nivou minimalne potrošačke korpe, odnosno 36.000 dinara koliko je u ovom trenutku”, objasnili su u resornom ministarstvu.

Upitani šta očekuje penzionere do kraja ove godine i ko će imati pravo na povećanje i u kom iznosu, u Ministarstvu rada kažu da su prihodi PIO fonda veći 9,41 odsto u odnosi na prošlu godinu. Na sastanku sa Međunarodnim monetarnim fondom ustanovljeno je da je Vlada Srbije, zahvaljujući vrednom radu i kontinuiranim zalaganjem, ostvarila dobre rezultate i da postoji prostora za povećanje penzija. Vlada radi samo na realnim osnovama, povećanje penzija zavisi od državnih prihoda, situacije u Evropi, kao i od iznosa minimalne cene rada, koja će biti utvrđena u septembru.

Da podsetimo Fiskalni savet je pre dva dana predložio pet modela indeksacije – da se penzije usklađuju s inflacijom i delom rasta BDP-a ukoliko bude veći od dva odsto. Da se primanja najstarijih usklađuju 50 odsto s inflacijom i isto toliko s rastom BDP-a. Kao jedno od rešenja predlaže se usklađivanje pola pola – s inflacijom i rastom prosečnih zarada, ili 40 odsto s rastom cena na malo i 50 procenata s rastom prosečnih zarada. Fiskalni savet kao opciju predlaže i 30 odsto usklađivanje primanja s inflacijom i 70 odsto s rastom ukupne mase zarada.

Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da je dobro proučio predloge Fiskalnog saveta i da bi po njemu za penzionere najbolje bilo da se penzije usklađuju 60 odsto s rastom zarada i 40 procenata s inflacijom.

– Savez će se narednih dana na sednici izjasniti koji bi predlog za penzionere bio najbolji, vodeći pri tome računa da se ne narušava fiskalna stabilnost. Ovo, kako je sada, najlošije je rešenje. Da se ne zna ni kada će biti povećanja, ni za koliko, ni za koga. Vlada pre svega treba da kaže da li će pet odsto povećanja, koje dobijaju najsiromašniji, biti iz budžeta kao vrsta socijalnog davanja, ili će to ići iz kase PIO fonda. Ukoliko je ovo drugo, to nije dobro, jer će narušiti stabilnost fonda – kaže on.

Dok su penzije pratile rast zarada svi su znali koliko ih povećanje čeka. Osim toga postojala je i zaštitna mera da penzije ne smeju da padaju ispod 50 odsto prosečne zarade, a sada su već ispod toga.

Jovan Borković, predsednik Udruženja sindikata vojnih penzionera, kaže da vlada mesec dana, pošto smo ušli u novu fiskalnu godinu, počinje s podizanjem morala penzionerima pričom o povećanju penzija. Ako toga i bude neće pre kraja godine, a do tada se može svašta desiti na privrednom i finansijskom planu.

Zato, kaže, treba sačekati da se vidi koliki će privredni rast biti do kraja godine pa davati nadu penzionerima. Jer, i prošla godina je bila fiskalno dobra, pa se penzije nisu povećale. On podseća da je isto tako važno da se u skladu sa Ustavom, predvidi zakonsko obeštećenje penzionera kojima su one bile smanjene.