Parizu prekipelo da sluša prozivke iz Rima

Požar koji je vicepremijer Luđi di Majo zapalio u odnosima Francuske i Italije nenajavljenim susretom sa čelnicima „žutih prsluka” počinje da se stišava, ali plamen neraščišćenih računa između dve vlade nije potpuno ugašen.

Pariz je saopštio da je povlačenje ambasadora iz Rima Kristijana Masea „na konsultacije” privremena mera, koja šalje važan signal istorijskom savezniku da se ne meša u francuske unutrašnje stvari. Portparol francuske vlade Benjamin Grivo izjavio je za radio Jurop-1 da su opoziv ambasadora izazvali višemesečni „neosnovani napadi” članova italijanske vlade, a naročito Di Majov sastanak s učesnicima protesta „žuti prsluci” u Francuskoj, preneo je AP.

Iako se lider Pokreta pet zvezdica pravdao preko „Fejsbuka” kako sastanak s francuskim aktivistima, koji su postali noćna mora za Emanuela Makrona, nije provokacija već usputni sastanak na povratku iz Brisela, potez koji je povukao Pariz u četvrtak izazvao je pravi diplomatski šok u EU. Neuporedivo veći nego kada je Viktor Orban povukao svog diplomatskog predstavnika iz Haga 2017. godine, kao odgovor na kritike tada odlazećeg holandskog ambasadora u Budimpešti. Francuzi su to učinili prvi put od 1940. godine, kada su na početku Drugog svetskog rata povukli ambasadora iz Rima.

„Francuska je već nekoliko meseci meta neosnovanih napada koji se ponavljaju i nečuvenih izjava. Jedno je ne slagati se, a drugo manipulisati odnosom zarad izbornih ciljeva”, saopštilo je francusko ministarstvo povodom te odluke, preneo je Rojters.

Parizu je prekipelo da sluša prozivke Matea Salvinija i Luđija di Maja samo dve nedelje otkako je Emanul Makron poručio da neće odgovarati na uporne uvrede iz Rima. Tada je Di Majo optužio Pariz da pojedine afričke države tretira kao vazalne, a Salvini preporučio Francuzima da ne glasaju za Makronovu stranku na evropskim izborima.

Nije čudo što su Francuzi nakon ovog Di Majovog „ispada” licemernim shvatili predlog Salvinija da bi se rado sastao sa Makronom da razjasni neraščišćena pitanja.

„Dijalog sa Rimom nikada nije prekidan, ali Italija ima premijera koji se zove Đuzepe Konte i s kojim se Makron već susretao više puta”, odbrusio je francuski portparol Grivo italijanskom vicepremijeru.

Iako je osmomesečni verbalni rat koji vode Rim i Pariz zapravo u funkciji mobilizacije glasača dva ideološki suprotstavljena politička tabora za predstojeće izbore za Evropski parlament, seme netrpeljivosti je posejano još u januaru 2018. Makron je tada u Rimu, dva meseca pre italijanskih izbora potpisao bilateralni sporazum o prijateljstvu sa tadašnjim premijerom Paolom Đentilonijem. Francuski potpredsednik je to uradio i kako bi obezbedio „leđa”, posle bregzita u suočavanju sa Berlinom. Makron nije odoleo da Italijanima preporuči da glasaju za proevropske partije. Ali na izborima su pobedili populisti desničari i nisu „zaboravili” šta je o njima Makron govorio u Rimu.

Ali, pomalo osvetničke uvrede i potezi „fejsbuk političara” upućene Makronu imaju i svoju ekonomsku cenu, pogotovo što je italijanska ekonomija u recesiji, a ove godine se predviđa privredni rast od samo 0,2 odsto, tako da će Rimu i te kako biti potrebna pomoć EU i evropskih saveznika. Takođe, italijanske banke vapiju za dokapitalizacijom, a nacionalni prevoznik „Alitalija” se nada francuskom kapitalu kako bi opstala na sve surovijem tržištu avio-prevoznika. „Žuto-zelena” koalicija, takođe sve češće dovodi u pitanje i izgradnju velikog infrastrukturnog projekta: superbrzu železnicu koja bi povezala Torino sa Lionom.

Zato nije čudo što opoziciona Demokratska partija pita vladu kuda ide Italija posle povlačenja francuskog ambasadora. Kako kaže poslanica Lija Kvartepele, Francuska je drugi trgovinski partner, u koju Italija godišnje izvozi robe u vrednosti od 46 milijardi evra.

Da se Rim previše zaigrao optužujući Francusku najčešće zbog migranata koje vraća sa svojih granica u Italiju, potvrđuje i poruka Manfreda Vebera, koju je preneo „Evronjuz”.

„Prestanite da kukate na Pariz, Brisel ili Berlin zbog svojih ekonomskih problema. Preuzmite odgovornost”, kaže predsednik Evropske narodne partije u evropskom parlamentu i kandidat ENP-a za predsednika Evropske komisije.