I laboratorije prave greške

Život Merlina Eriksona (69) promenio se u trenutku kada je dobio poziv iz laboratorije: nalaz biopsije pokazao je da ima rak prostate. Posle prvog šoka počeo je da se raspituje o svojoj bolesti i načinima lečenja. Međutim, posle nekoliko dana usledio je novi poziv laboranta koji ga je obavestio da je zdrav. U laboratoriji su pomešali njegov nalaz sa rezultatima drugog pacijenta Timotija Karmana (65). I gospodin Karman je doživeo šok jer su i njega zvali iz pomenute ustanove – da ga obaveste da nije zdrav kako su mu rekli nekoliko dana ranije.

„Greške se dešavaju“, prokomentarisao je Timoti Karman, kome je odmah posle ovih saznanja uklonjena prostata, piše „Njujork tajms”.

Ovakve greške, međutim, dešavaju se daleko češće nego što se misli: preliminarne studije ukazuju da svake godine hiljade pacijenata bude pogrešno obavešteno prilikom biopsije kojom se utvrđuje rak. Tokom velikog kliničkog istraživanja sprovedenog 2011. godine utvrđeno je da dva pacijenta, kojima je operacijom uklonjena prostata, uopšte nisu imala rak. To se, kažu stručnjaci, može izbeći novom tehnologijom ostavljanja DNK pacijenta na svakom uzorku uzetom u laboratoriji. Ove ustanove, međutim, ne žele da prihvate novi način uzimanja uzoraka jer smatraju da su greške malobrojne a pomenuti testovi skupi. Pravdaju se i time da se u laboratorijama više puta proverava određeni uzorak. Dr Džon Fajfer, zamenik načelnika odeljenja imunologije i kliničkih istraživanja u Školi medicine Univerziteta Vašington u Sent Luisu, ipak nije uveren da laboratorije čine sve što mogu.

„Provere koje se obavljaju prilikom uzimanja uzoraka ne isključuju ljudsku grešku. Svake godine milioni pacijenata daju uzorke za biopsiju. Da li društvo stvarno misli da ne treba da reaguje iako se ovakve greške dešavaju?”, pita ovaj doktor.

Godišnje se u SAD obavi više od 800.000 biopsija prostate, a patolozi otkrivaju greške u laboratorijama gotovo stalno. Većina njih je očigledna pa se lako primete – na primer kada je na uzorku tkiva sa pluća naznačeno da je uzet sa mozga. Ali ima i onih grešaka koje niko ne primeti – kada se zamene dva uzorka tkiva sa istog organa. Ovaj lekar utvrdio je da postoje dve vrste najčešćih grešaka – potpuna i parcijalna zamena uzoraka – kada ćelije uzete sa organa jednog pacijenta dospeju među tkivo drugog pacijenta koje je uzeto za biopsiju.

Baš zbog takvih grešaka, smatra dr Fajfer, važno je učiniti sve da do ovakvih grešaka ne dolazi.

A način kontrole za koji se zalažu stručnjaci je jednostavan – iz pacijentovih usta uzima se uzorak za DNK analizu i rezultat sa bar-kodom se šalje u „Strand dijagnostik”, kompaniju koja se bavi ispitivanjem uzoraka za biopsiju. Isti bar-kod stavlja se i na uzeti uzorak tkiva za analizu. Ako se pokaže da na uzorku postoje maligne ćelije, patolog šalje tkivo koje je analizirao u pomenutu kompaniju i tamo se laboratorijski potvrđuje da li DNK uzorak odgovara uzorku uzetom za biopsiju. Ukoliko se oni ne poklapaju, jasno je da je došlo do zamene.