Hteli bi da nas smene, ali se plaše izbora

Na­pred­nja­ci su sprem­ni da po­lo­že ra­ču­ne gra­đa­ni­ma, is­ti­če u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” pot­pred­sed­ni­ca Vla­de Sr­bi­je i čla­ni­ca Pred­sed­ni­štva SNS-a Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić, ko­ja se otvo­re­no za­la­že da ovog pro­le­ća bu­du ras­pi­sa­ni van­red­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri. Na­gla­ša­va i da je kao mi­ni­star­ka gra­đe­vi­nar­stva, sa­o­bra­ća­ja i in­fra­struk­tu­re po­no­sna na sve što je do sa­da ura­di­la Vla­da Sr­bi­je.  

Za­što se za­la­že­te za odr­ža­va­nje iz­bo­ra na pro­le­će ove go­di­ne?

Či­ni mi se da je is­prav­ni­je, pa i po­šte­ni­je po­sta­vi­ti pi­ta­nje za­što opo­zi­ci­ja ne­će na van­red­ne iz­bo­re ne­go za­što je ve­ći­na u SNS, uklju­ču­ju­ći i me­ne, za van­red­ne iz­bo­re. Ko­li­ko vi­dim, Je­re­mić, Đi­las i Ob­ra­do­vić ho­će da nas sme­ne, ali se u isto vre­me pla­še iz­bo­ra pa na­la­ze sto­ti­ne raz­lo­ga sa­mo da ne iza­đu pred sud gra­đa­na. Ili je nji­hov cilj da uki­nu de­mo­kra­ti­ju, da za­bra­ne gra­đa­ni­ma da is­ka­žu svo­ju vo­lju i da ne­ka­kvom re­vo­lu­ci­jom pro­me­ne le­gi­tim­nu vlast? Za­to sma­tram da je naj­po­šte­ni­je da pi­ta­mo gra­đa­ne Sr­bi­je ko­ga po­dr­ža­va­ju, pa ne­ka oce­ne i nas i njih. 

S ko­jim re­zul­ta­ti­ma bi SNS iza­šao pred gra­đa­ne?

Što se SNS ti­če, ve­ru­jem da ima­mo re­zul­ta­te sa ko­ji­ma mo­že­mo pred gra­đa­ne. Od iz­gra­đe­nih bli­zu 300 ki­lo­me­ta­ra no­vih auto-pu­te­va u pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne do vi­še od 500 ki­lo­me­ta­ra re­kon­stru­i­sa­nih pru­ga. Vred­nost iz­ve­de­nih gra­đe­vin­skih ra­do­va u 2018. iz­no­si­la je 332,4 mi­li­jar­de di­na­ra, a 2013. je bi­la 189,5 mi­li­jar­di di­na­ra. Oče­ku­je­mo da se taj rast na­sta­vi, jer smo po­kre­nu­li i no­vi in­ve­sti­ci­o­ni ci­klus u in­fra­struk­tu­ri vre­dan vi­še od pet mi­li­jar­di evra.

Ka­kva je ulo­ga mi­ni­star­stva na či­jem ste če­lu u ono­me što je uči­nje­no?

Ne že­lim da bu­dem la­žno skrom­na zbog svih u mi­ni­star­stvu ko­ji su mno­go se­be da­li u pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne, jer ima­mo či­me da se po­hva­li­mo. Ne­ma tu ve­li­kih pri­ča, gra­đa­ni vi­de ono što ra­di­mo i ura­di­mo. Vi­de no­ve auto-pu­te­ve, no­ve vo­zo­ve, no­ve pru­ge, vi­de da gra­di­mo pru­gu od Be­o­gra­da do No­vog Sa­da za br­zi­ne do 200 ki­lo­me­ta­ra na sat. Vi­de da se na gra­đe­vin­ske do­zvo­le vi­še ne če­ka ne­ko­li­ko go­di­na već da se do­bi­ja­ju elek­tron­ski za ne­de­lju da­na, vi­de da vi­še ne­ma obi­ja­nja šal­te­ra da bi­ste upi­sa­li imo­vi­nu u ka­ta­star, da mo­že­te imo­vi­nu da oza­ko­ni­te br­zo i jef­ti­no. Vi­de da po­sle ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja ob­na­vlja­mo brod­sku pre­vod­ni­cu na Đer­da­pu, da ima­mo ure­đen si­stem tran­sport­nih do­zvo­la i da otva­ra­mo no­va tr­ži­šta za na­še pre­vo­zni­ke, vi­de da gra­di­mo sta­no­ve za voj­sku i po­li­ci­ju po naj­po­volj­ni­jim uslo­vi­ma i da gra­di­mo fa­bri­ke vo­de. I ve­ru­jem da vi­de jed­nu ozbilj­nost i od­go­vor­nost pre­ma po­slu.

Šta je mo­glo bo­lje da se ura­di u va­šem re­so­ru?

Ono što vi­dim kao pro­blem je­ste da na­še br­ze re­for­me i ubr­za­ni raz­voj in­fra­struk­tu­re te­ško mo­gu da pra­te ka­drov­ski po­ten­ci­ja­li u na­šim pred­u­ze­ći­ma. Tre­ba­ju nam no­vi, struč­ni, lju­di i u „Že­le­zni­ci”, i u „Ko­ri­do­ri­ma”, „Pu­te­vi­ma”, „Lu­ka­ma” ko­ji zna­ju ka­ko funk­ci­o­ni­še sa­o­bra­ćaj u naj­ra­zvi­je­ni­jim ze­mlja­ma i ko­ji će mo­ći da od­go­vo­re iza­zo­vi­ma vre­me­na u ko­me ži­vi­mo. I na­gla­ša­vam, ko­je će­mo mo­ći po­šte­no da pla­ti­mo. To je iza­zov pred ko­jim svi sto­ji­mo.

Ko­li­ko ste za­do­volj­ni sa­rad­njom sa pre­mi­jer­kom Anom Br­na­bić?

Da bu­de­mo po­šte­ni, znam da mi ne­će­te ve­ro­va­ti šta god da vam od­go­vo­rim na ovo pi­ta­nje. Ali, kad osta­vi­mo po stra­ni mo­je ko­lu­ta­nje oči­ma i to ko je ko­jim am­ba­sa­do­ri­ma da­vao tran­skrip­te in­ter­vjua i ras­pra­vu o gej sli­kov­ni­ca­ma, do­ći će­mo do su­šti­ne: va­žan je po­sao ko­ji mo­ra pro­fe­si­o­nal­no da se oba­vlja u slu­žbi gra­đa­na. Bi­tan je sa­mo pro­fe­si­o­nal­ni od­nos i do­go­vor ka­ko da uči­ni­mo stva­ri što bo­ljim, jer na kra­ju sa­mo re­zul­ta­ti go­vo­re o sva­ko­me od nas. Za me­ne je rad u Vla­di Sr­bi­je naj­ve­ća čast, ali i naj­ve­ća oba­ve­za i od­go­vor­nost.

Ko­li­ko je ja­ka „opo­zi­ci­ja” pre­ma va­ma unu­tar SNS?

Ne mi­slim da u SNS po­sto­ji ne­ka­kva po­seb­na „opo­zi­ci­ja” ko­ja se ba­vi is­klju­či­vo sa mnom, ali sam si­gur­na da mno­gi ne bi bi­li sreć­ni kad bi re­zul­ta­ti bi­li glav­no me­ri­lo ne­či­jeg ra­da. A to je ono za šta se za­la­žem. Ne­ki­ma se ne bi do­pa­lo ka­da bi se ume­sto slat­ko­re­či­vo­sti vi­še vred­no­va­lo zna­nje i ka­da bi se ume­sto skri­va­nja iza le­đa Alek­san­dra Vu­či­ća vi­še vred­no­vao ne­či­ji kon­kre­tan rad. Srp­ska na­pred­na stran­ka je ogrom­na stran­ka i ni­je neo­bič­no da ima­te one ko­ji že­le da is­ko­ri­ste i da se oko­ri­ste o po­zi­ci­ju ko­ju im je da­la stran­ka. Ali pro­ve­tra­va­nje je do­bro za zdra­vlje: otvo­ri­te pro­zor, uđe svež va­zduh, po­bi­je ba­ci­le i lak­še di­še­te. Jed­no­stav­no!

Na pro­te­sti­ma de­la opo­zi­ci­je ču­ju se kri­ti­ke na ra­čun re­zul­ta­ta ko­je po­mi­nje­te?

Ri­zi­ku­ju­ći da bu­dem neo­bjek­tiv­na, ne vi­dim pro­test opo­zi­ci­je već pro­te­ste ne­za­do­volj­nih gra­đa­na ko­je u jed­nom de­lu fi­nan­si­ra­ju po­je­di­ni opo­zi­ci­o­na­ri. Vi­dim i da je tim opo­zi­ci­o­na­ri­ma za­bra­nje­no da go­vo­re na pro­te­sti­ma ko­je fi­nan­si­ra­ju. Mo­gu da še­ta­ju, ali sa­mo ako ću­te. Vi­dim ne­za­do­volj­stvo, oprav­da­no ili ne, ali vi­dim i ve­ša­la ko­ji­ma sva­ka­ko ni­je me­sto na uli­ca­ma Sr­bi­je, kao i sal­ve uvre­da ko­je se sva­kog da­na upu­ću­ju svi­ma na­ma. I to je ono što kao dru­štvo ne sme­mo se­bi da do­zvo­li­mo: mo­že­mo po­li­tič­ki da se ne sla­že­mo, mo­že­mo i da se sva­đa­mo, ali ni­ko ne sme ni­kom da pre­ti i bru­tal­no da vre­đa. Su­ko­bi i sva­đe ni­su bu­duć­nost Sr­bi­je. Raz­go­vor je je­di­ni i naj­bo­lji na­čin da re­ša­va­nje svih pro­ble­ma. Upra­vo za­to je pred­sed­nik Sr­bi­je kre­nuo da raz­go­vo­ra sa gra­đa­ni­ma u okvi­ru „Bu­duć­no­sti Sr­bi­je”. To je naš od­go­vor na uvre­de, pret­nje, ve­ša­la – raz­go­vor sa lju­di­ma.

Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te kam­pa­nju „Bu­duć­nost Sr­bi­je”?

Ni­je Alek­san­dar Vu­čić je­di­ni pred­sed­nik ko­ji obi­la­zi svo­ju ze­mlju, ni­ti je Sr­bi­ja je­di­na ze­mlja u ko­joj se gra­đa­ni oku­pe da po­zdra­ve pred­sed­ni­ka ko­ji do­la­zi u nji­hov grad ili op­šti­nu. Alek­san­dar Vu­čić je iza­bran za pred­sed­ni­ka di­rekt­no gla­so­vi­ma gra­đa­na i lo­gič­no je da sa nji­ma raz­go­va­ra i da nji­ma po­la­že ra­ču­ne. Pre­vi­še če­sto vi­di­mo da je vest sa­mo lo­ša vest, i za­to mi­slim da je do­bro što pred­sed­nik Sr­bi­je obi­la­zi ze­mlju i po­ka­zu­je gra­đa­ni­ma sve šta smo ura­di­li. Na­rav­no da uvek mo­že bo­lje i za­to je do­bro što će pred­sed­nik mo­ći di­rekt­no od gra­đa­na da ču­je ko­ji su nji­ho­vi pro­ble­mi, gde mo­že­mo da bu­de­mo efi­ka­sni­ji i šta još tre­ba da ura­di­mo.