Beli mantili zauzeće Zemun

Zdravstveno čvorište Zemuna – u to će biti pretvoren prostor oko KBC „Bežanijska kosa”. U komšiluk bolnice doseliće se iz centra grada GAK „Narodni front” i čak tri gradska zavoda – za kožne i venerične bolesti, plućne bolesti i tuberkulozu i gerontologiju. Taj deo Zemuna, između ulica Marije Bursać, Milana Uzelca, Prvomajske, Hercegovačke, naselja Joze Šćurle i auto-puta Beograd – Zagreb neće ubuduće biti sinonim samo za bele mantile jer je na 88 hektara, koliko je obuhvaćeno nacrtom plana detaljne regulacije, predviđen i fakultet, osnovna škola, ustanove socijalne zaštite, tri vrtića i depandans i stambeni kompleksi koji će zameniti privredna postrojenja.

Grupisanje ustanova zdravstvene zaštite na jednom mestu bio je najveći izazov za urbaniste pošto rezervacija ovog zemljišta u planskim dokumentima traje od 2003. godine, kada je usvojen Generalni plan Beograda 2021, kaže Emil Dimitrov, arhitekta Urbanističkog zavoda i rukovodilac izrade plana šireg područja uz KBC „Bežanijska kosa”.

– Bilo je važno obezbediti saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu kako bi te ustanove mogle normalno da funkcionišu. Potez od Studentske do Prvomajske ulice uređujemo i dajemo novi elan za razvoj javnih službi i višeporodičnog stanovanja – ističe Dimitrov.

KBC „Bežanijska kosa” konačno će moći da se proširi tako što će u kompleksu biti dograđen stacionar od deset spratova, odnosno tridesetak metara visine i ukupne površine 84.000 kvadratnih metara. Problem sa parkiranjem trebalo bi da bude rešen izgradnjom 80 parking mesta uz Studentsku ulicu, a uz Ulicu Marije Bursać njih 196.

– Klinika „Narodni front” zidaće se na parceli od 4,4 hektara. Oko 55.000 kvadrata biće raspoređeno na maksimalno šest etaža. Gradski zavod za kožne i venerične bolesti imaće 4.000 kvadrata, zavod za plućne bolesti i tuberkulozu 7.700, a zavod za gerontologiju 5.600 kvadratnih metara. Sva tri zavoda biće petoetažna i gradiće se na slobodnom zemljištu u zoni železničkog tunela na pruzi Beograd – državna granica (Kelebija). Biće okruženi uređenim zelenim površinama jer na rastojanju od 50 metara sa leve i desne strane železničkog tunela, iz bezbednosnih razloga, nije dozvoljeno podizati objekte – ističe Dimitrov.

Urbanisti su postojećim ustanovama socijalne zaštite, Domu za odrasla i invalidna lica i Stacionaru za decu i omladinu sa autizmom u naselju „Kolonija B Zmaj” dozvolili da povećaju kapacitete.

Između ulica Marije Bursać i Joze Šćurle planiran je fakultet na placu od 2,5 hektara, koji će pohađati 700 studenata, ali zasad se ne zna kojoj će vrsti studija to zdanje biti namenjeno. Osnovci će im biti prvi susedi jer uz Ulicu Marije Bursać treba da bude osnovna škola za 540 učenika. Tri predškolske ustanove za oko 785 dece planirane su u naselju „Kolonija B Zmaj”, u Bloku 50 i uz Mozerovu ulicu, dok je depandans – vrtić u prizemlju stambenog ili poslovnog objekta koji može da primi do 80 mališana predviđen u prizemlju objekata budućeg stambenog kompleksa koji će biti podignut na mestu „Navipa”.

Taj fabrički kompleks, u kome se nekad proizvodilo vino i šampanjac, i slobodno zemljište u njegovoj blizini duž ulica Marije Bursać i Mozerove doživeće najveći graditeljski bum jer će na oko deset hektara, koliko obuhvataju, moći da bude sagrađeno oko 200.000 kvadratnih metara stambeno-poslovnih objekata sa najviše šest etaža.

Izgradnja će povećati i broj stanovnika sa sadašnje 3.000 na oko 12.000.

Planeri su predvideli i saobraćajne novine, a najveća je mogućnost da se povežu ulice Tošin bunar i novi Novosadski put. Zbog izgradnje nove saobraćajnice, u zoni Laudonovog šanca, kojim je nekada prolazila pruga a posle njenog ukidanja nastalo neformalno naselje, desetine objekata u tom naselju moglo bi da bude porušeno.

Groblje, spomenik i šuma koja mora da se čuva

Područje plana nije označeno kao kulturno dobro i ne nalazi se pod prethodnom zaštitom, ali ima svoju istoriju. Na prostoru koji pripada KBC „Bežanijska kosa” nalazilo se groblje stanovnika zemunskog naselja Franstal. Njega su većinski sačinjavali Nemci, tzv. folksdojčeri, koji su posle završetka Drugog svetskog rata proterani. Prenamenom prostora i izgradnjom bolnice groblje je devastirano.

U krugu bolnice je i spomen-obeležje posvećeno stradalim vojnicima iz Prvog svetskog rata, koje je ostalo ispred fasade okrenute ka glavnom pristupnom putu KBC „Bežanijska kosa”.

Zadatak urbanista bio je da spreče prekomernu prenamenu šumskog i poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Šume uz auto-put, a naročito u okviru kompleksa bolnice „Bežanijska kosa”, moraju biti sačuvane.