Zatvorenici čuvaju i dresiraju pse lutalice

Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici primenjuje program resocijalizacije osuđenika pomoću pasa i jedini je zatvor na svetu sa prihvatilištem za napuštene pse.

Ovakav način resocijalizacije osuđenika jedan je od svetski najuspešnijih penoloških programa. Sprovodi se u svega nekoliko američkih zatvora, kao što je Sen Kventin i samo u tri u Evropi.

U zatvoru u Sremskoj Mitrovici je 12. decembra prošle godine prvi put u okviru jednog kazneno-popravnog zavoda u Srbiji obeležen i Međunarodni dan ljudskih prava. Tada je promovisan program „Prihvat za novi život” i premijerno prikazan film „Komanda ljubav” – inovativna priča o osuđenicima koji provode vreme sa psima, dresiraju ih, staraju se o njima i pišu poeziju na ove teme.

Autorka ovog programa i filma je Marina Kovačević, direktorka Instituta za performativne umetnosti i socijalni rad – CRI. Ona u ovom zatvoru organizuje radionice kreativnog pisanja, na kojima osuđenici imaju priliku da iskažu osećanja i pišu o temama koje su im značajne i inspirišu ih.

„Tako sam i došla na ideju. Videla sam koliko su talentovani kada pišu o svojim ljubimcima, koliko umeju da osećaju, da cene ljubav životinje i odlučila da napravim film o tome”, kaže za „Politiku” Marina Kovačević.

Film prikazuje program rada ovog zatvora, gde osuđenici postaju obučeni dreseri pasa. Ali, priča paralelno prati i lični, emotivni odnos i doživljaj koji osuđenici ostvaruju sa životinjama. U okviru ovog zatvora je i azil za pse – „Proleće”. Pod nadzorom stručnih komandira, profesionalnih trenera pasa, osuđenici imaju priliku da steknu znanja i veštine o komandama potrebnim u treningu dresure. Takođe, imaju i stručnu praksu i organizovana predavanja koja drže profesori sa Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na kraju projekta „Prihvat za novi život” osuđenici dobijaju sertifikate – licencu za rad sa psima, koja im, kada izađu na slobodu, može pomoći u pronalaženju posla u azilima, odgajivačnicama pasa, zoološkim vrtovima…

„Svakodnevni rad sa psima na imanju koje pripada kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica koje ima i hipodrom, pašnjake, zelenilo, pružilo im je, kako kaže jedan učesnik programa utisak da nisu u zatvoru, već kao da su na slobodi. Svakodnevna igra sa psima, bavljenje tim napuštenim bićima im je pokrenulo i osećanje odgovornosti. Ideja je poboljšanje rehabilitacije osuđenika uz pomoć pasa, njihova lakša integracija u društvo, kao i smanjenje stope povratnika”, objašnjava naša sagovornica.

Napušteni psi, koji su deo ovog programa, su sa teritorije Sremske Mitrovice. U azilu dobijaju svu adekvatnu negu, vakcine, zaštitu, hranu i stalni nadzor veterinara.

„Projekat je odobrilo Ministarstvo pravde, odnosno Uprava za izvršenje krivičnih sankcija jer istinski neguje ljudska prava, upravo kroz ovakve programe. Upravnik ovog zavoda, Aleksandar Alimpić je pokazao želju da uradi nešto korisno, kako za ljude koji se nalaze na izdržavanju kazne, tako i za lokalnu zajednicu jer se na ovaj način rešilo pitanje i napuštenih pasa na teritoriji grada. Ovaj projekat je ostvaren u saradnji između našeg KPZ-a, grada Sremska Mitrovica, misije OEBS-a u Srbiji, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i nemačke nevladine humanitarne organizacije ’Help’”, naglašava Marina Kovačević.

Naša sagovornica je sa osuđenicima iz Okružnog zatvora u Beogradu ranije radila pozorišnu predstavu po romanu Dostojevskog „Zapisi iz podzemlja”, dramatizaciju stripa „Alan Ford”, a u ženskom zatvoru i predstavu „Njena priča”…

„Verovala sam da će ih stvaralački proces privući i pozitivno transformisati, pa se to i desilo”, priča ona.

Ova devojka je sa prethodnim filmom „Zapisi iz ćelije broj 12” obišla nekoliko američkih federalnih zatvora.

Film je postao deo programa rehabilitacije američkih osuđenika u Mičigenu, Kentakiju i Sen Kventinu.

Na ovo je, kaže, ponosna, jer su se prvi put povezale američke i srpske institucije na ovom nivou.

„Mi ne nazadujemo za američkim zatvorima u poštovanju ljudskih prava. Oni imaju strožu hijerarhiju kazni, i odlične programe rehabilitacije osuđenika. Ali, mi imamo humaniji pristup”, zaključuje Marina Kovačević.